Jevanđelje po Luki 8,41

Pavši pred Spasiteljeve noge, Jair je glasno pred svima molio Gospoda za isceljenje svoje kćeri. I bio je uslišen. Ništa ne rekavši, Gospod je ustao i pošao domu njegovom. Na putu ka Jairu bila je isceljena krvotočiva žena, svakako, ne bez njene molitve, premda i nije zvala rečima, niti padala pred noge Gospodnje. Ona je imala samo srdačnu molitvu vere. Gospod je, pak, i nju uslišio i iscelio. Tu se sve izvršilo neprimetno. Krvotočiva se srcem obratila Gospodu; Gospod je čuo vapaj njenog srca i uslišio molbu. I kod žene i kod Jaira molitva je po suštini jedna, premda se i može napraviti razlika u stepenu. Takve molitve, pune vere, nade i predanosti, nikada ne ostaju bez uslišenja. Ponekad se čuje: „Molim se, molim se, a molitva moja nikako da se usliši“. Potrudi se, međutim, da dođeš do mere molitve kojoj se ne otkazuje, i uvidećeš zbog čega nije bila uslišena. Ukoliko budeš u molitvenom položaju kao Jair, ili u prostom, običnom, kao i svi ostali, slično krvotočivoj, u tvom srcu će se javiti prava molitva, i nesumnjivo doći do Gospoda, privolevši ga na milost. Najvažnije je, dakle, doći do takve molitve. Trudi se i doći ćeš. Sva molitvena pravila imaju za cilj da molitvenike dovedu do takve mere molitve. Svi, koji razumno prohode taj molitveni put, dolaze do svoga cilja.