Jevanđelje po Luki 12,22

Ko mene postavi sudijom ili deliteljem nad vama?, rekao je Gospod onome koji je od Njega tražio da izvrši deobu sa njegovim bratom (Lk.12,14). A zatim je dodao: Ne brinite se (Lk.12,22) šta ćete jesti i piti i u šta ćete se obući. Nešto pre, On je učio: „Ostavite mrtvima da ukopavaju svoje mrtvace“. Drugi put je savetovao da je bolje ne ženiti se. Znači, pažnja i srce Hrišćana koji se uklanjaju od svega zemaljskog, sloboda od ovozemaljskih uznemirenja i veza – čine jednu od crta duha Hrišćanstva. Premda Gospod blagosilja brak i utvrđuje njegovu neraskidivost, premda obnavlja silu zapovesti koja određuje odnos roditelja i dece, premda određuje značenje građanske vlasti i građanskih poredaka, Hrišćani nemaju pravo da se uklanjaju od njenog pridržavanja i njenog usađivanja u srce. Uporedi i jedno i drugo, i uvidećeš da na tebi leži obaveza da pri svim ovozemaljskim poslovima držiš srce svoje daleko od ovozemaljske privrženosti. Kako, zapravo? Sam svojim životom nađi rešenje: u tome je sva praktična mudrost. Sam Gospod upućuje ka rešenju sledećim pravilom: Ištite najpre Carstvo Božije. Obratite svu brigu na to da se Bog zacari u vama, i sve ovozemaljsko će izgubiti draž. Tada ćeš vršiti svoja spoljašnja dela, a tvoja unutrašnjost, tj. tvoje srce će biti obuzeto nečim drugim. Pa ako se, usled toga, u tebi rodi rešenost da presečeš i prekineš i sa tim spoljašnjim odnosom prema žitejskom – nećeš biti u gubitku. Bićeš samo bliži cilju koji ti daje vera Hristova.