Jevanđelje po Luki 10,21

Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razumnih a otkrio si bezazlenima. Da, Oče, jer je tako bila volja tvoja (Lk.10,21). Eto suda nad ljudskom mudrošću i razumnošću. I on se očigledno ispunjava. Otkrivenje je sada pred očima, u Božanskim Pismima, i mudrijaši ga čitaju, ali ne shvataju. Zaista je za čuđenje: pisano je prosto, a njima sve izgleda drukčije nego što je napisano. Jednom rečju – oni su slepi. Bezazleni vide i shvataju, a za njih je otkriveno skriveno. Takav poredak je bio po volji Ocu nebeskom. Prema tome, nemamo zbog čega ni da se protivimo. Da uopšte nije bilo otkriveno ono što je suštinski nužno, mudrijaši bi i mogli još po nešto prigovarati. Pošto je, međutim, otkriveno, bilo je potrebno samo doći i uzeti. Zato je i otkriveno da bi ti uzimao. Samo postani bezazlen. „Ko, ja?.. Nikako!“ Pa, kako hoćeš! Ostani premudar i razuman za sebe. Međutim, ništa suštinski nećeš shvatiti i smestiti u svoju glavu, nego ćeš ostati usred prizraka i iluzija koje se rađaju iz tvog mudrijašenja. One te drže u punoj zaslepljenosti, pri čemu misliš da vidiš iako si, u stvari, slep i kratkovid. Doduše, ti ponešto i vidiš, ali kao kroz gustu maglu. To ti ne omogućuje da vidiš prav put, i ne vodi te ka cilju, nego te samo drži u bezizlaznom krugu grehovnosti. Izbavi nas, Gospode, od takvog strašnog stanja!..