Jevanđelje po Jovanu 7,18

A samoljublje i slavoljublje ne čine pravde Božje. Oni se čak i ne hrude da to čine, jer je biće njihovo: živeti i naslađivati se slastima koje su satkane sve od samoljubivih želja. A u njima nema Boga ni pravde Božje. Onda nema ni istine. Slavoljubac uvek sve iz sebe ispreda, iz svog samoljublja. A sve je to i tragično, i prolazno, i smrtno, i nepravedno, i lažno. I pravo vodi u pogibao i dušu i telo. Ne vodi li neka ljudska nauka Bogu, znaj: nema istine u njoj, istine koja se može održati i pred smrću, i ne izdahnuti. A zar je istina – istina ako se ne može održati pred smrću? Samo je ono istina što nadživljuje smrt, tj. samo ono što savlađuje i pobeđuje i uništava smrt. A to je Hristos, i sve što je od Njega.

Zato i nema istine van Njega; zato je On jedini u rodu ljudskom smelo i s pravom objavio: „Ja sam Istina“ (Jn. 14). Sve što čini, čini Bogom radi spasenja ljudi; čini ove u slavu Božju, zato „On je istinit, i nema u Njemu nepravde“. – Istina i pravda su blizanci; isto tako: laž i nepravda su blizanci. Ko slavu svoju traži, ko je slavoljubiv, – nema istine Božje u njemu, ni pravde.