Jevanđelje po Jovanu 6,67

67-69

Koliko sve zavisi od slobodne volje ljudske pokazuje primer Dvanaestorice: Isus ih pita: „Da nećete i vi otići?“ Tada Petar odgovori: „Gospode, kome ćemo ići? Ti imiš reči večnoga života. I mi verovasmo i poznasmo – da si ti Hristos, Sin Boga živoga“. Otkrivena je sva tajia hristopoznanja: vera: „mi verovasmo i poznasmo“. Poverovasmo gledajući Tebe, tvoja dela, i videsmo u njima nešto neobično, božansko, nadljudsko; i idući za Tobom ubedismo se da si Ti Hristos- = Mesija=Spasitelj, Sin Boga Živoga. Mi smo ljudi, tražimo trajni, netrolazni, večni smisao svoga bića, svoga života; tražipio besmrtnost i večnost, besmrtni i večni život. Gledajući tvoja dela, mi smo uvideli da je u Njima sve božansko, besmrtno i večno, i kroz njih smo Tebe poznali i saznali da si Ti – Bog, Sin Boga Živoga, zaista Mesija i Spasitelj. I slušajući Tvoje reči, osvetljene onakvim božanskim delima, mi smo osetili i uvideli da „Ti imaš reči večnoga života“. U sve to „verovasmo“, i kroz sve to „poznasmo“ Tebe, ko si i šta nam donosiš. Niko od ljudi ne pruža ništa ni približno slično. Kome ćemo onda drugome ići? Kad čovek traži besmrtni smisao ovome biću, on mora doći Tebi i ostati zanavek sa Tobom.

Bez Tebe, mi smo ljudi – roblje smrti, i groblje očajne besmislenosti, bezumlja, ludila. Sa Tobom, i uz Tebe, mi smo besmrtna, večna, bogolika bića, kojima ni greh, ni smrt, ni đavo, ne mogu nauditi ništa. Vera u Bogočoveka uvek se zasniva samo na činjenicama, š „delima“, i to Hristovim delima; a njihova je stvarnost stvarnija od svake zemaljske sgvarnosti, i činjeničnost životnija od svega živog. Apostol Petar, ljubitelj činjenica, izjavljuje: „Mi vam ne pokazasmo sile i dolaska Gospoda naišpa Isusa Hrista po bajkama vešto izmišljenim, nego sami videsmo slavu Njegovu“ (2 Petr. 1,16). A najveći tajnoznalac, Sv. Jovan Bogoslov, izjavljuje: „Svedočimo vam i javljamo vam ono što čusmo, što očima svojim, što rasmotrismo i ruke naše: Reč života„, – a to je: „život večni„. (1 Jn. 1.2.1). Znači: Naša se vera zasniva na realnom i ličnom iskustvu, koje je do sada oprobano i posvedočeno od bezbroj Hristovih svetitelja. Ta vera proklijava, razlistava se, rascvetava se u pravo hristoioznanje. Njome poznajemo uistini ko je i šta je Hrisgos. U hrišćanskoj gnoseologiji uvek vrhovno, rukovodno načelo: „verovasmo i poznasmo“. Nikako ne obratno: poznasmo pa verovasmo. Tu čulni razum ne pomaže ništa. Tu se svetlost bogopoznanja zapaljuje i raspaljuje samo ličnim doživljajima jevanđelskih blagovesti. A doživljavanje biva verom, koja sva u poverenju prema Hristu: da On ima život večni, i stoga ima i „reči večnoga života“.