Takav čovek više nije sam već uvek u Bogu: njegova misao je bogomisao, osećanje – bogoosećanje, život – bogoživot. Misao se hrani Bogom, uvek koreni Bogom i vrhuni Bogom, zato se i pretvara u bogomisao; tako i osećanje; tako i dela: tako sav život čovekov. Takav čovek i oseća svim bićem da je Bogočovek „hleb života“: misao čovekova kada se Njime hrani, ne umire, obesmrćuje se, prešla je iz smrti u život, jer je postala bogomisao; i njihovo osećanje isto tako, jer je posgalo bogoosećanje; i njihov život opet tako, jer je postao bogoživot. Ali sve je to uslovljeno Ličnošću Bogočoveka Hrista, ne ovim delom Njegovim ili onim; jer je „hleb života“ On Sam, u celokupnoj Svojoj Bogočovečanskoj Ličnosti, pojavi i stvarnosti. Zato i izričito veli: „Ja sam hleb života“.
Tako reče Gospod Isus gladnome rodu ljudskom. I reč se ta obistini kroz vekove na bezbrojnim sledbenicima Hristovim, koji Gospoda primiše kao hranu duše svoje. Neki očajni mladić, koji stajaše blizu samoubistva, ispovedi se jednom duhovniku. Sasluša ga duhovnik pažljivo pa mu reče: "Sine moj, sam si kriv nevolji svojoj. Duša je tvoja izgladnela do smrti. Ti si celoga života učio samo kako da hraniš telo, no nisi nikad ni pomislio da i duša potrebuje svoju hranu. i to veću i češću nego što telu treba. Duša je tvoja na umoru od gladi. Jedi i pij Hrista, sine moj. Samo to može povratiti dušu tvoju od smrti. Svaki dan i neprestano jedi i pij Hrista; On je životvorni hleb duša naših." Posluša mladić starca i povrati se u život.
Hrannmo, braćo, dušu svoju Hristom, da bi duša naša bila živa i zdrava. Hranimo neprestano um naš mislima Hristovim, da bi um naš bio prosvećen i vedar. Hranimo neprestano srce naše ljubavlju Hristovom, da bi srce naše bilo sito i radosno. Hranimo neprestano volju našu zapovestima Hristovim i primerom Hristovim, da bi volja naša svakominutno činila dobra dela. Neka Hristove misli budu naše misli; i Hristova ljubav naša ljubav; i Hristova dobra volja naša dobra volja. Neprestano hranimo duše naše Hristom Gospodom; neprestano dušom jedimo Njega i pijmo Njega. Nema hranljivijeg hleba od Njega, nema slađeg pića od Njega. U pričešću On se sav daje nama, telom i krvlju. No pričešće je opomena, da duše naše treba neprekidno da hranimo Njime. Neprekidno Njega da jedemo i pijemo, kao što neprestano dišemo.
O blagi i slatki Gospode naš, pokreni duše naše, da se neprestano Tobom hrane i žive budu. Ti si naš hleb života. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Tumačenje stiha
Komentari
2Hrannmo, braćo, dušu svoju Hristom, da bi duša naša bila živa i zdrava. Hranimo neprestano um naš mislima Hristovim, da bi um naš bio prosvećen i vedar. Hranimo neprestano srce naše ljubavlju Hristovom, da bi srce naše bilo sito i radosno. Hranimo neprestano volju našu zapovestima Hristovim i primerom Hristovim, da bi volja naša svakominutno činila dobra dela. Neka Hristove misli budu naše misli; i Hristova ljubav naša ljubav; i Hristova dobra volja naša dobra volja. Neprestano hranimo duše naše Hristom Gospodom; neprestano dušom jedimo Njega i pijmo Njega. Nema hranljivijeg hleba od Njega, nema slađeg pića od Njega. U pričešću On se sav daje nama, telom i krvlju. No pričešće je opomena, da duše naše treba neprekidno da hranimo Njime. Neprekidno Njega da jedemo i pijemo, kao što neprestano dišemo.
O blagi i slatki Gospode naš, pokreni duše naše, da se neprestano Tobom hrane i žive budu. Ti si naš hleb života. Tebi slava i hvala vavek. Amin.