Jevanđelje po Jovanu 6,35

Tajna života je otkrivena cela po prvi put u istoriji zemlje: „Isus im reče: Ja sam hleb života“ koji Meni dolazi neće ogladneti, i koji u Mene veruje neće nikad ožedneti“. Glad i žeđ nastaje za biće ljudsko kada se ono kroz grehe udaljuje od Hrista; udalji li se potpuno od Njega, ta glad i žeđ izazivaju smrt. A početni greh je neverovanje u Hrista; iz njega se razlivaju svi ostali gresi. Kao što je „delo Božje“, svedelo – vera u Bogočoveka; taio je i dalo đavolje, svedelo – neverje u Bogočoveka. Đavo i smrt su sinonimi; Bagočovek i život su sinonimi. I još vera u Bogočoveka je život; neverje u Njega je smrt trećega niti ga može biti. I zaista, ko sa ma kojim problemom života pristupi Bogočoveku verom, nalazi u Njemu potpuno i večno rešenje, i zanavek utoljuje tu glad svoje duše. Tako i svaku duhovnu žeđ Bogočovek gasi zanavek. A ta glad i žeđ duhovna šta su ako ne: glad i žeđ duše ljudske za Pravdom; Isšnom, Ljubavlju, Dobrotom, Mudrošću, besmrtnošću, večnošću, blaženstvom, radošću. Iako je Bogočovek „hleb života“, „hleb Božji“ koji silazi s neba, ipak On nikome ne nameće Sebe, već prepušga to gladi i žeđi ljudsko, i slobodi ljudskoj. Jer je vaistinu velika i strašna sloboda čovekova: može slobodno izabrati sebi život ili smrt. I pri svoj očiglednosti da je Isus zaista Bogočovek, zaista „Hleb života“, ljudi po slobodi svojoj odbacuju Ga, iako vide da je On Bogočovek.