Sveto pismo
Jevanđelje po Jovanu 3,14
14I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba sin čovječij da se podigne,
καὶ καθὼς Μωϋσῆς ὕψωσεν τὸν ὄφιν ἐν τῇ ἐρήμῳ, οὕτως ὑψωθῆναι δεῖ τὸν υἱὸν τοῦ ἀνθρώπου,
Tumačenje stiha
Sveto pismo
14I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba sin čovječij da se podigne,
καὶ καθὼς Μωϋσῆς ὕψωσεν τὸν ὄφιν ἐν τῇ ἐρήμῳ, οὕτως ὑψωθῆναι δεῖ τὸν υἱὸν τοῦ ἀνθρώπου,
Tumačenje stiha
Zmija – uvoditelj greha i smrti u čovečanski svet; ona – nešto najodvratnije za ljudsko saznanje i osećanje. No sila Božja i čovekoljublje Božje i sam lik zmije pretvara u sredstvo spasenja; tako bilo u pustinji: ko s verom pogledao u zmiju bakarnu, spasavao se smrti.
Znači: vera nešto zaista nadljudsko: spasava onim čime čovek ubijen, i usmrćei i umrtaljen. Tako i Gospod Hristos: spasava onim čime su ljudi hteli da ga ubiju i za navek osramote: Krstom. Zato Spas o tome ovome podizanju na krst govori kao o nečem što „treba“ da bude. Radi čega? „Da nijedan koji veruje u njega ne pogine, nego da ima život večni“ (st. 15). Vera u krst, – to je podvig za ljudsko saznanje i osećanje, zato spasava i daje život večni. I to stoga što će se krst, to oruđe srama i zločinstva, zbog raspeća na njemu Bogočoveka Hrista, pretvoriti u oruđe večne slave i večnoga života.
„Svaki koji veruje“ u Raspetog Bogočoveka, kao u Pobeditelja smrti vaskrsenjem, „ima večni život“. Ljudsko biće gine (van vere i krsta, van Bogočoveka, jer je van Njega – carstvo greha i smrti, a greh ubija ljudsko biće, umrtvljuje ga za ono što je večno, što je Božje, i tako još na zemlji vrlinama evaiđelskim stiče i ima život večni.
Otkuda ta sila Krstu? Od sve ljubavi Božje u njemu: jer u krsioj smrti Botočovekovoj vrhuni božanska ljubav prema rodu ljudskom: smrću spasti od smrti, sav ući u nju, u njene strahote, u agoniju, u ropac njen, sa čovekom i radi čoveka, i siih ljudi, osetiti i doživeti do kraja sve njene strahote, i iz svega toga izaći vaskrsenjem kao pobeditelj, i sa Sobom izneti rod ljudski, – eto, to je zaista ljubav, zaista sveljubav Božja lrema rodu ljudskom uopšge, i prema svakom ljudskom biću posebno.
A i sve što je u Bogočovekovom životu prethodilo krstu – spasonosno je, jer je od Spasitelja, a sve što je od Spasitelja – spasava. Sveljubav od Boga, vera od čoveka, – eto šta spasava i daje život večni čoveku. Ili: čovekoljublje Božje i bogoljublje čovekovo, – eto šta spasava čooveka od svake smrti i svakog greha i daje mu život večni.