Sveto pismo
Jevanđelje po Jovanu 18,14
14A Kajafa bješe onaj što dade svjet Judejcima da je bolje da umre jedan čovjek nego narod da propadne.
ἦν δὲ Καϊάφας ὁ συμβουλεύσας τοῖς Ἰουδαίοις ὅτι συμφέρει ἕνα ἄνθρωπον ἀποθανεῖν ὑπὲρ τοῦ λαοῦ.
Tumačenje stiha
Eno, te tame je pun prvosveštenik Ana, i dvor njegov. Eno, od te tame se prepao i plamene vere i ljubavi Petar – tri puta krotkoga Gospoda Isusa odrekao. I to pred kim? Pred služavkom. Na jednoj strani krotki Gospod Isus, na drugoj – lakomislena služavka. I Petar se, uplašen od samog pitanja njenog: „da nisi i ti učenik ovoga čoveka?“ Odriče toga „čoveka“, kome se koliko noćas kleo i preklinjao kao Bogu i Gospodu da Ga se nikad neće odreći i da će dušu svoju položiti za Njega. Od toga počinje drama Petrova.
Eno, nastavlja se u dvoru Aninom. Dok se sluhe i momci kraj vatre greju: „i Petar stajaše s njima i grejaše se“. Da li je to spokojstvo ili neosetljivosg i nesaosetljivost? Ili razmišlja o ovome nožu i o ottsečenom uvu sluge Malha, koje Isus čudesno opet postavi na svoje mesto? Možda je i Malho tu negde, u nekom dvoru: ili Aninom ili Kajafinom? Šta se to događalo u Petru? Čovek burne duše, koju su zahvatili i vihori oduševljenja i tmurne dubine očajanja, kovao je u sebi nešto novo, kovao u haosu neočekivanih misli i osećanja.