Jevanđelje po Jovanu 17,9

9-10

Svet je put sablazni; a svima je sablaznima zajednički cilj: sprečavati i onemogućavati ljudima veru u Hrista Boga. Jer čineći tako, one osiguravaju svoju vladavinu nad svetom. Od greholjublja ljudskog svet je provreo sablaznima, kao nekada zemlja misirska žabama. Zato je sledbeincima Hristovim težak i tegoban put kroz ovaj svet ka onom svetu. Da ih namame i zavedu, ideal je svih sablazni. I oni, ma koliko se borili, ne mogu izboriti slobodu od sablazni ovoga svega, ako ih Gospod ne pomaže svojom blagodaću, a svrh ovega svojom molitvom svemoćnom za njih. Zato se Spas i obraća Ocu ovom: „Ja se za njih molim: ne molim se za svet, nego za one koje si mi dao, jer su tvoji“. Ko je Božji ako ne onaj koji je Hristov? Jer ko dušom pripada Bogu, u isto vreme pripada i Sinu Božjem. Jer su oboje jedno Božanstvo: što pripada jednome, pripada i drugome.

U njih je: jedna priroda, jedna volja, jedna istina, jedna ljubav, jedan život, jedno evanđelje. Sve jedno, i zajedničko, osim ličnih svojstava: Očinstva i Sinovstva. Takvi su njih Dvoje i u onima koji veruju u njih. Njihove božanske sile zrače iz sledbanika njihovih, na slavu njihovu. Zato Spas i veli Ocu svom: „I moje sve je tvoje, i tvoje Moje; i Ja se proslavih u njima“. Ko ne vidi da sve što je Hristovo pripada Trojičnom Božanstvu, taj ustvari ništa ne vidi. Kao Bogočovek On ima prava da za sve Božje kaže: „Moje je“; kao što Bog Otac ima prava da za sve Njegovo kaže: „Moje je“, i: sve je Tvoje – Moje.