Jevanđelje po Jovanu 17,15

15-16

Po poreklu svom on je od Boga; suština mu zanavek ostaje logosna, iako po njemu i na njemu piruju sva zla i sve smrti. Spas je i došao da spase svet od greha, smrti i đavola, a ne da ga uništi sa grehom, smrću i đavolom. Ovaj svet i zlo u svetu su raznoga i potpuno suprotnoga porekla: svet je od Boga; a zlo u svetu – od đavola. Spas je došao u ovaj svet, živeo u njemu bez ikakvog greha, bez zla, pobeđujući zlo svuda u svetu, i time pokazao da svet i zlo nisu jedno, naprotiv nešto saovim suprotno. I sav Bogočovekov podvig spasenja sveta i ima za cilj: spasti ovaj svet od zla, i tako ga vratiti Bogu koji ga je i stvorio. Sa tim ciljem, i radi ostvarenja tog cilja, Bogočovek je i osnovao Crkvu u ovom svetu: da postojeći u ovom svetu, spasava svet od zla koje je u njemu. Iako po ovemu pripada onom svetu, Crkva živi u ovom svetu, da bi ga spasavala od zla. Takvo je naznačenje i svih Hristovih sledbenika: oni žive u oovome svetu, iako nisu od ovoga sveta, da bi ga svetim evanđelskim silama spasavati od zla.

O tome blagovesti Spas: „Ne molim te da ih uzmeš sa oveta, nego da ih sačuvaš od zla. Od sveta nžu, kao ni ja što nisam od sveta“, Bogočovek je došao u svet, da sve što je bagočežnjivo u njemu spase od zla dajući mu život večni. Jedinstvena je On ličnost baš po tome: što je sebe proširio, preobrazio, pretvorio u Crkvu, tj. u ogroman skup ljudskih bića, duhovno sjedinjeiih bogočovečanskim svetim silama, koji sačinjavaju jedno Telo, jedan organizam. On nije osnovao neku ,školu“, niti neko ,društvo“, niti „udruženje“, već je ostavio Sebe cela u svome Telu – Crkvi, u večno-živom organizmu, i Njegovi sledbenici su samo oni koji postaju sutelesnici njegovi, živi članovi živog Bogočovečanskog Tela Njegovog, žive, večio žive, ćelijice u večnoživom organizmu Crkve. I zato što je On uvek tu u svetu, sa svim svojim božanskim savršenstvima i silama, On uvek može i spasavati svakoga koji želi od greha, smrti i đavola. Staga On neprestano naglašava da sledbenici Njegovi nisu od ovoga sveta „kao“ ni On što nije, da treba da budu jedno „kao“ što je On jedan sa Ocem; rečju: da u svemu budu „kao“ On.