Jevanđelje po Jovanu 17,14

Nikad nije Spasitelj tako jasno naglasio suprotnost između ljudskog grehovnog sveta i onog, svog sveta, kao na Tajnoj Večeri. Ovaj svet – sav dobrovoljno potčinjen grehu, smrti, i đavolu, ostao je u najunutrašnjijem jezgru svom logosan i logočežnjiv; ali sva njegova delatnost tka se izmeću tog trojedinstva: greha, smrti i đavola. A Hristov svet – sav od Oca kroz Sina u Duhu Svetom: sav od Božanske istine, Pravde, Ljubavi, Mudrosti, i ostalih baožanskih savršenstava, te stoga sav od besmrtnosti i večnoga života, i onih svetih vrlina koje uvode u božansku besmrtnost i život večni.

Otuda tolike suprotnosti između ta dva sveta, i borbe. Bogočovek Hristos i njegovi sledbenici, „nisu od ovoga sveta“, zato ih i mrzi ovaj svet, mrzi ih kao nosioce i donosioce jednog drugog sveta, po svemu novog, po svemu Božjeg; svetog, bezgrešnog, besmrtnog. Hristovim svetim dalama taj novi svet savlađuje greh i svu silu njegovu. Hristovim besmrtnim silama – savlađuje smrt i svu silu njenu; Hristovim božanskim silama – savlađuje đavola i svu silu njegovu.

U tome je sva blagovest Hristova svo Evanđelje Njegovo. U tome nova svespasonosna reč Božja svetu. Naročito je novina to što sledbenici Hristovi blagodatnim vrlinama duhovno se sjedinjuju sa Hristom, i Njegovim svetom, i pripadaju tome svetu. Oni time pokazuju da greh, smrt i đavo nisu mogli uništiti u njima ono božansko, ono bogoliko što ih je privelo Bogočoveku i onom svetu, kome pripadaju svim bićem. Spas i veli za njih: „Ja im dadoh reč tvoju; i svet omrznu na njih, jer nisu od sveta, kao ni ja što nisam od sveta“. Nisu od sveta ni svojom Istinom, ni Pravdom, ni Životom, ni besmrtnošću, ni svetlošću. I još: „nisu od sveta“, tj. nisu ni poreklom ni životom od greha, smrti i đavola. Sušta su suprotnost tome čime živi ovaj svet, i u čemu uživa. No svet, iako služi grehu, omrti i đavolu, nije po biću svom, u suštini svojoj, ni od greha, ni od smrti, ni od đavola.