Jevanđelje po Jovanu 15,7

Organsko sjedinjenje čoveka sa Bogočovekom čini čoveka svemoćnim, ali i svemudrim. On postaje svemoćan njime, i svemudar njime. I onda ište u Bogočoveka i za sebe i za bližnje samo ono što im služi spasenju od greha, smrti i đavola, samo ono što je sveto, uzvišeno, čestito, božansko, besmrtno, večno. Tada zaista čovek sasvim prirodno „rađa mnogi rod“ bogočovečanski: evanđelska dela, misli, raspoloženja.

Glavno je: biti u Bogočoveku, boraviti, živeti u Njemu, onda On sam i tvori dela svoja kroz slugu Svoga: čokot rađa lozom; loza se vidi i rod, više nego čokot, koji je jednim delom u zemlji, nevidljiv. Zato Spas blagovesti: „ako boravite u Meni i reči Moje u vama borave, što god hoćete šitite i biće vam“, „što god hoćete – ištite“, a vi ćete, zato što živite Bogočovekom, u Njemu i radi Njega, iskaćete samo ono što je evanđelsko, bogočovečansko, spasonosno. „I biće vam“, jer je vaša volja, sjedinivši se sa Njegovom pomoću držanja Njegovih zapovesti, i sama postala bogočovečanski svemoćna. Primer: bezbrojna čudesa Svetitelja koji su ova činili radi spasenja ljudi.