Jevanđelje po Jovanu 15,4

Organsko sjedinjenje Bogočoveka i Njegovih sledbenika nije drugo do bogočovečanska simbioza: on, Bog, živi u njima i sa njima; i oni, ljudi, žive u Njemu i sa Njim. To je međusobno duhovno saovaploćavanje, niukom slučaju nikakvo porobljavanje: On se saovaploćuje njima; oni se saovaploćuju Njemu. Sve po osnovnom evanđelskom, bogočovečanskom načelu bogovaploćenja: Bog Logos se ovaploćuje u čoveka, da bi se čovek ovaplotio u Boga. Jer je u Bogočovekovom Evanđelju stožer – istina ovo: Bot Logos je postao čovek, da bi čovek postao Bog po blagodati. Tu stožer – istinu evo Spas otkriva na Tajnoj Večeri kao svetu istinu: „Budite u Meni i Ja u vama“ ( = boravite u Meni i Ja u vama). Živeći Bogom i u Bogu čovek se i sam obožuje i sam postaje „bog po blagodati“, – po omiljenoj reči svetih triju pravoslavnih bogoslova, jedinih pravih bogoslova, a naročito svetog Simeona Novog Bogoslova. Ništa evanđelsko čovek ne može učiniti bez blagodatne pomoći Spasiteljeve; ništa evanćelsko „roditi“ sam od sebe; zato je uvek potrebna pomoć Bogočovekova, jer je sve evanđelsko uvek bogočovečanski sinergično: uvek na njemu zajednički rade, jedan drugome sarađuju, Bog i čovek. To nam kazuju reči Spasove: „kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne bude na čokotu, tako i vi ako u meni ne budete“.