Jevanđelje po Jovanu 15,22

Od kako je Bog Logos postao čovek, i kazao i pokazao u sebi Boga na najočigledniji i najnesumnjiviji način, ljudi više nemaju izgovora za neverovanje u Boga, za nepoznavanje istinitog Boga. Nikakva logika ljudska, ni individualna ni kolektivna; nikakva mašta ljudska, nikakav um ljudski, ne može zamisliti ni izmisliti savršenijeg, istinitijeg, ljupkijeg, pravednijeg Boga nego što je Bogočovek Hristos.

Isto tako ljudi ne mogu imati izgovora ni za kakav greh otkako je Gospod Hristos živeo u svetu među ljudima i na najsavršeniji način pokazao im život bez greha, život sav izatkan od istine Božije od pravde Božije, od Ljubavi Božije, od večnosti Božije, i od svega Božijeg. Otuda je sva nada Hristovmh sledbenika u milost i čovekoljublje Hristovo. I još: ljudi nemaju „sada“, tj. od Hrista i posle Hrista, izgovore za grehe svoje naročito stoga što Gospod Hristos kroz svete tajne i svete vrline daje svakome čoveku božanske, blagodatne sile, koje mu daju moći da potpuno živi životom Hristovim na zemlji, da živi Hristovom istinom, Hristovom pravdom, Hristovom ljubavlju, jednom rečju – Hristovim Evanđeljem. Setiti se treba apostolovih reči: „ja više ne živim nego u meni živi Hristos“ (Gl. 2,20). Nemaju ljudi više izgovor za grehe, jer Gospod Hristos i danas i sutra i vaovek je aasti (Jevr. 13,8), i živi međ nama u bogočovečanskom telu Svom – Crkvi, i Crkvom nam daje sve što nam je potrebno za evanđelski život.