Jevanđelje po Jovanu 15,2

Bog Otac je zemljoradnik; obrađuje Sinom svu zemaljsku njivu: sve ljude. A pošto je rod ljudski – rukosad Božji, vinograd Božji, to je i Otac – vinogradar. Samo taj je vinograd sav zaražen duhovnom filokserom: grehom i smrću, te ne donosi pravi božanski rod. Ljudska priroda je obesplođena grehom i smrću. Zato Bog Logos postaje čovek, da obnovi ljudooku prirodu i oplodi je za božanski rod, oslobodivši je sobom od greha i smrti. Kao stvarno bezgrešan Čovek, Bogočovek je zaista „pravi čokot“. I dao je ljudima sva sredstva kojima se oni mogu nakalemiti na njemu – pravom čokotu, i živeti njime, i donositi bogočovečankzki rod: besmrtne misli, besmrtna osećanja, besmrtna dela; a to znači: evanđelske misli, evanđelska osećanja, evanđelska dela. Ta sredstva jesu: svete tajne i svete vrline, i u njima sve bogočovečanske sile.

Svetom Tajnom Krštenja čovek se nakalemljuje na Hristu – Čokotu. Ali se učvršćuje na Njemu i organski sjedinjuje sve jače i jače sa Njim pomoću ostalih svetih tajni i svetih evanđelskih vrlina. Bez ovih, iako kršten, on se polako otpađuje od Čokota, namerno se ne hrani Njegovim životvornim skokovima, i tako bez roda ostaje. Otac – „vinogradar“ Svojim svevidećim okom prati svaku lozu na Čokotu svom, i lenje loze – odseca i baca. To je tako divno izraženo primerom smokve koja tri godine ne donosi roda, i domaćin (tj. Bog) hoće da je poseče, a sluga (tj. Sin) moli da je ostavi još za jednu godinu, pa ako i onda ne rodi, isećiće je (Lk. 13,7-9).

A loza koja rod donosi, tj. čovek koji umnožava u sebi evanđelske misli, osećanja, dela, – dobija od Oca još više blagodatne sile, pomoću kojih još radikalnije pobeđuje i uništava u sebi grehe i iskušenja. I ukoliko se više čisti od greha, utoliko se u njemu više razlivaju blagodatne sile Božije, koje čine da duša njegava postaje sve plodnija i sve više rađa evanđelskog roda. U spasenju čoveka zaposlena je sva Sveta Trojica – tolika je ljubav njena ogromna za čoveka, i toliko je čovnjk važno i vrednosno biće za Nju.