Jevanđelje po Jovanu 13,20

Ko Hrista ne priznaje za Boga, onda je vaistinu pravi bezbožnik. Onda zaista nema Boga za njega, ne postoji Bog. Jer kad Hristos, sa svima svojim tako očiglednim savršenstvima, nije Bog, onda – nema drugog Boga ni na nebu, ni na zemlji, ni pod zemljom.

Jer ni Boga čovek ne može zamisliti boljim, savršenijim, mudrijim, svemoćnijim, milostivijim, pravednijim, sveznajućim, svetijim od Hrista. Da, istorija ove planete nezna za milije i savršenije biće od Hrista. Ako bi se birao, onda bi svaki normalan čo“ek, izabrao sebi njega za Boga. Ne priznaje li čovek njega, onda je vaistinu – ateist, jer odbacuje jedinog istinitog Boga i neba i zemlje. Tu istinu otkrio nam je Spas na Tajnoj večeri: „zaista, zaista vam kažem: koji prima onoga koga pošaljem, Mene prima; a ko prima Mene, prima onoga koji Me posla“.

Zaista je strahotno veličanstvena sloboda čovekova: on, sićušan i majušan, može priznati ili odbacitm Boga, može verovati u Njega ili ne; može smestiti u sebi celoga Boga, ili ga potpuno izbaciti. „Koji prima Mene, prima onoga koji Me posla“ – tj. prima Boga, sve Njegove sile, sve Njegove moći, sva njegova savršenstva. Šta više treba čoveku od toga?