Jevanđelje po Jovanu 11,21

21-22

To znaju samo Njegovi najbliži, koji su se božanskim osećanjem ljubavi vezali za Njega, ušli u Njegov svet, pronikli u Njegove tajne i postali prijatelji Njegovi. Eto, to znaju Marta i Marija i ispovedaju javno: „Gospode! da si ti bio ovde ne bi moj brat umro. A i sad znam da što zaišteš u Boga daće ti Bog“.. Proširite ovo na sve ljude svih vremena. Ali, onda: Bogočovek zaista nije bio ovde; Otvrali smo ga iz ovoje sredine, sa zvmlje – gresima; jer smo kroz sve grehe svoje uporno i hristoborački dovikivali Njemu: nećemo da ti caruješ nad nama! a hoćemo – smrt; neka ona caruje! – to ustvari znači naše ljudsko greholjublje. To je i neposredna naša ljubav prema smrti, naša zaljubljenost u smrt, naša volja za smrt. Ustvari, to je naša volja za nemoć, za truležnost, za prolaznost, dok Hristovo Evanđelje jeste volja za besmrtnost, za neprolaznost, za večnost, a to: volja za moć, za istinsku moć, jer je samo ona moć istinska, koja smrt pretvara u nemoć, u san, u spavanje, u san.