Jevanđelje po Jovanu 10,16

Svi su ljudi, po svome logosnom poreklu, ovce Bogočoveka Hrista. Istina, mnoge su od njih zalutale: u grehu, laži, smrti, neznaboštvu, bezboštvu, bogoborstvu. Bshg Logos je i postao čovek, da bi kao čovek, pronašao sve zalutale ovce, vratio ih iz greha i smrti u svoj tor besmrtnosti i evanđelskog života. I tako povratio prvobitno predgrehovno i dosmrtno stanje: jedno stado i Jedan Pastir. Ovako: mnoga stada i mnogi najamnici; a katkad po neka sama ovca čini stado za sebe. Članovi tu, na zemlji: da ih sve Evanđeljem sabere u jedno stado, Njegovo stado, gde će On biti Jedini Pastir. To već donekle ostvareno u Crkvi: tu svi članovi povezani i srasli u jedno Telo – Bogočovekovo Telo, pod jednom Glavom: Bogočovekovom.

Šta je to što ljude razdvaja, razbija, razjedinjuje? Greh. On razbio ljudsku prirodu, koja je do grehopada bila jedna, u svima ljudima jedna. Do tog jedinstva ona dolazi ponova u Bogočovečanskom Telu Hristovom: Crkvi. Tu svaki član oseća sebe jednim sa svima ostalim članovima, i oseća to jedinstvo izlečene od greha, isceljene prirode ljudske. Svaki je prisutan u svima, i svi u svakome, po jednoj sveživotvornoj bogočovečanskoj sili koja i drži u svejedinstvu živom ceo organizam Crkve. U Crkvi se ustvari vrši reintegracija ljudske prirode, ljudskog samoosećanja i samosa znanja, te svaki iskreni član oseća sebe kao sve i sve kao sebe, i smatra sve kao sebe i sebe kao sve.