Jevanđelje po Jovanu 1,31

Isus, po svemu čovek, samo bez greha, teško ga je poznati, otkriti u Njemu Spasitelja i Mesiju, Boga i Gospoda. To je istina i za samog „Preteču“ i „anćela“ Mesijinog Jovana Krstitelja. On se ne stidi da to javno prizna: „I ja ga ne znadoh“ (st. 33). Ali, kako Ga onda poznade? – Po otkrivenju Božjem. Jer se samo Bogom može doznati da je Isus – Mesija i Spasitelj. Bog se kosne duše čovekove, i ona progleda, i u Hristu Boga i Spasitelja ugleda.

Pretečina mesijanska delatnost sva je u zavionosti od ličnosti Mesije Isusu. On i krštava vodom da bi na taj način objavio ljudima da je Mesija došao, da je već tu: da krštenje počinje, i da je cilj krštenja privesti ljude Mesiji, koji će krštavati Duhom Svetim; a to znači: krštenjem u kome se opraštaju gresi, ubija smrt, uništava đavo.

Ali i Duh Sveti je za Mesijinog Preteču nešto vidljivo, stvarno, i to u našem čovečanskom svetu.