Jevanđelje po Jovanu 1,13

To čovekovo raćanje, to njegovo razvijanje ima ove odlike duhovnog rođenja od Bogoočoveka i uzrastanje Bogočovekom: „u čoveka savršeia, u meru rasta visine Hristove“ (Ef. 4,13). Takav čovek, takvi ljudi svim bićem se rađaju od Boga: svu svoju volju, sve svoje misli, sva ovoja osećanja, sva svoja raspoloženja, sav svoj život izvode iz Boga, iz Njegovih svetih zapovesti, i svode na Boga, na njegove svete zapovesti. Oni ove svoje toliko predaju Bogu, toliko prepuštaju Bogu da ih Bog ispunjuje svojom božanskom ljubavlju, božanskom Istnnom, božanskom Pravdom, božanskom Svetlošću, te oni pomoću ovih svetih božanskih sila prerađuju sebe u sinove Božje, te ljube i tvore sve što je Božije, a preziru ove što je ćavolje.

Otuda onoliko opitne istine u rečima svetog Bogoslova: „Koji je god rođen od Boga ne čini greha, jer njegovo seme stoji u njemu, i ne može grešiti, jer je rođen od Boga“ (1 Jn. 3,9). Tako u dušama onih koji veruju u Hrista sve se neprekidno rađa od Boga; oni sve svoje izvode iz Boga: i misli, i osećanja, i raspoloženja, i reči, i dela. Sve od njih biva po Bogu, ništa po čoveku. Istinita je reč bogonadahnutog evanđelista o njima: Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne ni od volje muževlje, nego od Boga (st. 13).

Gde je onda njihova volja? Sva u njihovoj veri, u njihovoj ljubavi, u njihovom bogoljublju, u njihovom Hristoljublju, u njihovom evanđelskom životu, u njihovom življenju Hristom, i u Hristu, i radi Hrista; sva im je volja potčinjena Bogočoveku ispunjavajući Njegove svete zapovesti kroz podvizavanje svetim evanđelskim vrlinama i služenje svetim evanđelskim istinama.