1 I zapovijedi da je uvedu gdje su stajali srebrni sasudi njegovi, i naredi da joj postave od hrane ugotovljene za njega i od vina njegovog da pije.

2 I reče Judita: Neću jesti od njih da ne bude sablazan, nego od onoga što je došlo sa mnom da mi se daje.

3 I reče joj Olofern: A ako nemate ono što je bilo s tobom, odakle ćemo donijeti da ti damo slično tome? Jer sa nama nema (niko) od roda tvoga.

4 I reče Judita njemu: Živa (da) je duša tvoja, gospodine moj, neće potrošiti sluškinja tvoja ono što je sa mnom dok ne učini Gospod rukom mojom ono što je namislio.

5 I uvedoše je služitelji Olofernovi u šator, i spava do ponoći; i ustade ka jutarnjoj straži.

6 I posla k Olofernu govoreći: Neka naredi gospodin moj da puste sluškinju tvoju da izađe na molitvu.

7 I zapovijedi Olofern tjelohraniteljima da je ne sprječavaju. I ostade u logoru tri dana; i izlazila je noću u udolinu vetilujsku i pogružavala se u logoru u izvor vodeni.

8 A kad je izlazila, molila se Gospodu Bogu Izrailjevu da upravi put njen da podigne sinove naroda njenoga.

9 I ulazeći čista, boravila je u šatoru sve dok ne bi primala hranu svoju naveče.

10 I bi, četvrtog dana učini Olofern gozbu samo slugama svojim i ne pozva na posluženje nikoga od onih što su na službama.

11 I reče Vagoju, evnuhu, koji bješe nadzornik nad svima njegovima: Idi i ubijedi ženu Jevrejku, koja je kod tebe, da dođe ka nama, da jede i pije sa nama;

12 Jer sramota je licu našem ako ženu ovakvu ostavimo da ne porazgovaramo sa njom, pošto, ako je ne prizovemo, narugaće nam se.

13 I izađe Vagoje od lica Oloferna i uđe kod nje i reče: Da ne bude lijenja ta lijepa sluškinja da dođe gospodinu mome da se proslavi pred licem njegovim, i pije sa nama na veselje vino, i da bude u ovaj dan kao jedna od kćeri sinova asurskih koje predstoje u domu Navuhodonosorovom.

14 I reče mu Judita: I ko sam ja da se usprotivim gospodinu mome? Zato, sve što je u očima njegovim ugodno, pohitavši učiniću, i biće mi to radovanje do dana smrti moje.

15 I ustavši, ukrasi se haljinom i svim ukrasima ženskim, i dođe sluškinja njena i razastrije joj naspram Oloferna donje prostirke koje dobi od Vagoja za svakodnevnu upotrebu svoju, da bi jela naslonivši se na njih.

16 I ušavši nasloni se Judita; i ovansebi se srce Olofernovo na nju i zadrhta duša njegova, i poželje silno da bude sa njom; a gledao je trenutak kako da je namami od onog dana kad ju je vidio.

17 I reče joj Olofern: Pij, dakle, i budi s nama na veselje.

18 I reče Judita: Piću, dakle, gospodine, jer se uzvisi življenje moje u meni danas iznad svih dana od rođenja moga.

19 I uzevši jede i pi pred njim ono što je spremila sluškinja njena.

20 I radovaše se Olofern zbog nje i popi veoma mnogo vina, koliko nije nikad popio u jednom danu od kad se rodio.