1 Kada, pak, završiše večeru, uvedoše Toviju k njoj.

2 A on idući sjeti se riječi Rafailovih i uze prah tamjana i položi srce riblje i jetru pa okadi.

3 Kada, pak, osjeti demon miris, pobježe na krajnje vrhove Egipta, i sveza ga anđeo.

4 Pošto biše zaključani oboje, ustade Tovija sa kreveta i reče: Ustani, sestro, i pomolimo se da bi nas pomilovao Gospod.

5 I poče Tovija govoriti: Blagosloven si, Bože otaca naših, i blagosloveno Ime tvoje sveto i slavno u vjekove; neka Te blagosiljaju nebesa i sva stvorenja tvoja:

6 Ti si stvorio Adama i dao mu pomoćnicu Evu, potporu, ženu njegovu; od njih se rodi čovječije sjeme. Ti si rekao: Nije dobro da čovjek bude sam, stvorićemo mu pomoćnicu sličnu njemu;

7 I sada, Eospode, ne radi bluda ja uzimam sestru moju ovu, nego za istinu. Zapovijedi da budem pomilovan i sa njom da ostarim.

8 I reče sa njim: Amin.

9 I spavaše oboje noću.

10 I ustavši Raguilo, pođe i iskopa grob govoreći: Možda je i ovaj umro.

11 I dođe Raguilo u dom svoj.

12 I reče Edni, ženi svojoj: Pošalji jednu od sluškinja, neka vide da li je živ;

13 I uđe sluškinja otvorivši vrata, i nađe njih dvoje da spavaju.

14 I ušavši, javi im da je živ.

15 I blagoslovi Raguilo Boga govoreći: Blagosloven si, Bože, svakim blagoslovom čistim i svetim, i neka te blagosiljaju sveti tvoji, i sva stvorenja tvoja, i svi anđeli tvoji i izabranici tvoji neka Te blagosiljaju u sve vjekove.

16 Blagosloven si što me obradova, i ne dogodi mi se, kao što mišljah, nego po velikoj milosti tvojoj učinio si s nama.

17 Blagosloven si što pomilova dvoje jedinorođenih; učini im, Vladaru, milost, ispuni život njihov u zdravlju s radovanjem i milošću.

18 Naredi potom slugama da zatrpaju grob.

19 I učini im svadbu dana četrnaest.

20 I reče mu Raguilo prije nego se navršiše dani svadbe, sa zakletvom, da ne ode dok se ne napuni četrnaest dana svadbe,

21 I onda, kad uzme polovinu imanja njegovog, da ode u zdravlju k ocu; a ostalo - kad umrem ja i žena moja.

Analiza
Pretraga