1 I stigoše u Ekvatane, i dođoše u dom Raguilov, a Sara ih srete i pozdravi ih, i oni nju, i uvede ih u dom.

2 I reče Raguilo Edni, ženi svojoj: Kako je sličan mladić Tovitu, sinovcu mome!

3 I upita ih Raguilo: Odakle ste, braćo? I rekoše mu: Od sinova Neftalimovih, zarobljenika u Nineviji.

4 I reče im: Poznajete li Tovita, brata našega? A oni rekoše: Poznajemo.

5 I reče im: Je li zdravo? A oni rekoše: I živ je i zdrav je. I reče Tovija: On mi je otac.

6 I skoči Raguilo i cjeliva ga i zaplaka i blagoslovi ga i reče mu: 0 lijepog i dobrog čovjeka! I čuvši da je Tovit izgubio vid, ožalosti se i zaplaka.

7 I Edna, žena njegova, i Sara, ćerka njegova, plakahu i primiše ih usrdno.

8 I zaklaše ovna iz ovaca i pripremiše bogatu trpezu.

9 A reče Tovija Rafailu: Azarije, brate, kaži o onome što si govorio na putu, neka se stvar završi.

10 I predade riječ Raguilu. I reče Raguilo Toviji: Jedi, pij i uživaj; tebi pripada da uzmeš čedo moje, no, ukazaću ti na istinu:

11 Dao sam čedo moje sedmorici muževa, i kada bi ulazili k njoj, umirali su pod noć; ali zasad ti uživaj.

12 I reče Tovija: Neću okusiti ovdje ništa dok je ne postavite i privedete k meni. I reče Raguilo: Uzmi je odsad, po rasuđivanju svome, ti si brat njen i ona je tvoja, a milostivi Bog će vam dobro dati u izobilju.

13 I pozva Saru, kćer svoju, i uzevši je za ruku, predade je Toviji za ženu i reče: Evo, po zakonu Mojsijevom uzmi je i odvedi k ocu svome; i blagoslovi ih.

14 I pozva Ednu, ženu svoju; i uzevši knjigu, napisa pismo i zapečati ga. I počeše jesti.

15 I (opet) pozva Raguilo Ednu, ženu svoju, i reče joj: Sestro, spremi drugu odaju, i uvedi je (kćer).

16 I učini kako joj reče, i uvede je ondje i (ona) zaplaka. I primijeti suze kćeri svoje i reče joj: Budi hrabra, čedo. Gospod neba i zemlje neka ti dade radost umjesto žalosti ove tvoje, budi hrabra, kćeri.

Analiza
Pretraga