1 I odgovorivši Tovija reče mu: Oče, sve ću učiniti što si mi zapovijedio.

2 Ali kako ću moći uzeti srebro od (onoga) koga ne poznajem?

3 I dade mu potvrdu i reče mu: Traži sebi čovjeka koji će poći s tobom, i davaću mu platu dok sam živ; i idi da uzmeš srebro.

4 I pođe da traži čovjeka i nađe Rafaila, koji bješe anđeo, a (on) ne znadijaše.

5 I reče mu: Mogu li poći s tobom u Rage Midijske, i da li poznaješ ta mjesta?

6 I reče mu anđeo: Poći ću s tobom, i put mi je poznat, a kod Gavaila, brata našeg, živio sam.

7 I reče mu Tovija: Pričekaj me i reći ću ocu mome.

8 I reče mu: Idi i ne kasni.

9 I ušavši reče ocu: Evo, nađoh ko će poći sa mnom. A on mu reče: Pozovi ga k meni da saznam od kojega je plemena i da li je povjerljiv da bi išao s tobom.

10 I pozva ga, i uđe i cjelivaše jedan drugoga.

11 I reče mu Tovit: Brate, iz kog plemena i iz kog otačastva si ti, kaži mi?

12 I reče mu: Pleme i otačastvo tražiš li ti, ili najamnika koji će poći sa sinom tvojim? I reče mu Tovit: Hoću, brate, da znam rod tvoj i ime.

13 A on reče: Ja sam Azarije, Ananije velikog, od braće tvoje.

14 I reče mu: Dobro si došao, brate; i ne ljuti se na mene što sam tražio pleme tvoje i otačastvo tvoje da saznam. A ti si brat moj od lijepa i dobra roda. Znao sam Ananija i Jonatana, sinove Semije velikog, pošto smo putovali zajedno u Jerusalim na poklonjenje da prinesemo prvine i desetine plodova, i ne zabludiše u zabludu braće naše. Od dobrog si korijena, brate.

15 Nego, reci mi: Koju platu da ti dadem? Drahmu na dan i ostalo potrebno, kao i sinu mome?

16 I još ću ti pridodati plati ako se zdravo vratite.

17 I dogovoriše se tako. I reče Toviji: Pripremi se za put i nek vam bude sa srećom. I pripremi sin njegov što je za put. I reče mu otac: Idi sa čovjekom; a na nebu obitavajući Bog blagosloviće put vaš, i neka anđeo njegov bude vam saputnik. I izađoše obojica da otputuju, i pas dječakov sa njima.

18 A zaplaka Ana, mati njegova, i reče Tovitu: Zašto odasla čedo naše? Zar on nije žezlo ruke naše kad ulazi i kad izlazi pred nama?

19 Srebro srebru i da ne stigne, samo čedo naše kad bi nam ostalo.

20 Jer što nam je dat da živi od Gospoda, to je nama dovoljno.

21 I reče njoj Tovit: Ne tuguj, sestro, zdrav će se vratiti i oči tvoje vidjeće ga;

22 Jer anđeo dobri putovaće sa njim, i blagosloviće se put njegov, i vratiće se zdrav.

23 I presta plakati.