1 Posle tih događaja, za carevanja Artakserksa, cara Persijskog, dođe Jezdra, sin Azarija, Zehrija, Helkija, Salima,

2 Saduka, Ahitova, Amarije, Ozije, Memerofa, Zareja, Sauja, Voka, Avisaja, Finejesa, Eleazara, Aarona prvosveštenika.

3 Taj Jezdra dođe iz Vavilona kao književnik, osvedočen u zakonima Mojsija, datim od Gospoda Boga Izrailjeva,

4 i ukaza njemu car počasti, jer on zadobi kod njega milost u svim traženjima svojim.

5 A dođoše sa njim u Jerusalim neki od sinova Izrailja, od sveštenika i levita, sveštenopevača i vratara i služitelja u hramu,

6 u sedmoj godini carevanja Artakserksa, u peti mesec te sedme godine carevanja; jer oni, izašavši iz Vavilona za novog meseca prvog meseca, dođoše u Jerusalim, po danom im od Gospoda uspešnosti u putu, za novog meseca petog meseca.

7 Jezdra imaše veliku brigu, i ništa ne propuštaše od zakona Gospodnjeg i zapovesti, i šćaše da nauči sav Izrailj zapovestima i sudovima.

8 Donese i pismenu naredbu, datu od cara Artakserksa Jezdri svešteniku i čitaču zakona Gospodnjeg, o sledećem:

9 Car Artakserks Jezdri svešteniku i čitaču zakona gospodnjeg – pozdravi.

10 Rasudivši čovekoljubivo, ja naredih, da oni koji dobrovoljno žele iz naroda Judejskog i od sveštenika i levita, koji se nalaze u našem carstvu, pođu zajedno sa tobom u Jerusalim.

11 I tako, ko želi, neka se spremi i ide, kako prosudih ja sa svim sebi bliskim savetnicima;

12 neka provere, da li se radi u Judeji i Jerusalimu saglasno sa zakonom Gospodnjim,

13 i odnesite u Jerusalim darove Gospodu Izrailja, koje obećah ja i moji najbliži, i svako zlato i srebro, koje nađete u zemlji Vavilonskoj za Gospoda u Jerusalimu, zajedo sa darovima od naroda za hram Gospoda Boga njihovog, koji se nalazi u Jerusalimu;

14 zlato i srebro – za volove, ovnove i jaganjce i ostalo što ide sa njima,

15 kako bi prineli žrtvu Gospodu na žrtveniku Gospoda Boga njihovog u Jerusalimu.

16 I sve, što zamisliš ti sa braćom tvojom uraditi sa tim zlatom i srebrom, uradi po volji Boga tvojega.

17 I svete sasude Gospodnje, date tebi za upotrebu u hramu Boga tvojega u Jerusalimu, postavi pred Gospodom, Bogom tvojim.

18 I ostalo, što je potrebno tebi u hramu Boga tvojega, uzmi iz carske riznice.

19 I evo ja, car Artakserks, naredih čuvarima riznice u Siriji i Feniciji, da i oni sve, što bude potrebno Jezdri, svešteniku i čitaču zakona Svevišnjeg Boga, podaju njemu, do sto talanata srebra,

20 takođe i pšenice do sto kora i vina do sto mera.

21 I sve drugo po zakonu Božjem brižljivo da prinosite Svevišnjem Bogu, kako ne bi pao gnev na carstvo cara i sinova njegovih.

22 I još vam govorimo, da nad svim sveštenicima i levitima, i sveštenopevačima i vratarima, i služiteljima hrama i na piscima ovog hrama neće biti nikakvog poreza ili druge obaveze, i da niko nema pravo da određuje bilo šta za njih.

23 A ti, Jezdra, po mudrosti Božjoj, postavi načelnike i sudije, kako bi oni sudili po svoj Siriji i Feniciji svoj, onima koji poznaju zakon Boga tvojega, a koji ne znaju ti poduči:

24 i sve te, koji budu prestupali zakon Boga tvojega, ili carski, naka budu primereno kažnjeni, smrću ili telesnim kaznama, novčano ili progonstvom.

25 Tada reče učeni Jezdra: Blagosloven da je jedini Gospod Bog otaca mojih, koji napravi srce cara da proslavlja dom Njegov u Jerusalimu

26 i koji postavi mene ispred cara i sveštenika i svim bližnjim i velmožama njegovim.

27 I ja se ohrabrih od pomoći Gospoda Boga mojega i sakupih ljude Izrailjske, kako bi pošli samnom.

28 I evo načelnika po plemenima njihovim i po starešinstvu, koji pođoše samnom iz Vavilona za carevanja cara Artakserksa:

29 Od sinova Finesa – Girson; od sinova Jefamara – Gamalilo; od sinova Davida – Latus, sin Sehenija;

30 od sinova Forosa – Zaharija, i sa njim zapisasmo sto pedeset ljudi;

31 od sinova Fafmoava – Eliaonija, sin Zareja, i sa njim dvesta ljudi;

32 od sinova Zafoja – Sehenija, sin Jezila, i na njim trista ljudi; od sinova Adina – Ovif, sin Jonafa, i sa njim dvesta pedeset ljudi;

33 od sinova Ilama –Jesija, sin Gofolija, i sa njim sedamdeset ljudi;

34 od sinova Safatije – Zaraija, sin Mihajla, i sa njim sedamsedet ljudi;

35 od sinova Joava Avadija, sin Jezila, i sa njim dvesta dvadeset ljudi;

36 od sinova Vanije Asalomova, sina Josafije, i sa njim sto šezdeset ljudi;

37 od sinova Vavija – Zaharija, sin Vivaja, i sa njim dvadeset osam ljudi;

38 od sinova Astafa – Joan, sin Akatana, i sa njim sto deset ljudi;

39 od sinova Adonikama – poslednji, i evo imena njihovih: Elifal, sin Jeuila, i Samej, i sa njime sedamdeset ljudi;

40 od sinova Vagoja – Ufija, sin Istalkura, i sa njim sedamdeset ljudi.

41 I ja ih okupih kod reke, koaj se zove Feran, i mi provedosmo tamo tri dana, i ja ih posmatrah.

42 I ne našavši tamo nikoga od sveštenika i levita,

43 ja poslah ka Eleazaru i Iduilu, i Masmanu, i Alnafanu, i Mameju, i Sameju, i Jorivonu, Natanu, Enatanu, Zahariji i Mosolamu, vođama i učenim,

44 i rekoh im, da pođu ka Dodeju, načelniku u mestu Kasifi,

45 naredivši im da kažu Dodeju i braći njegovoj koji se nalaziše u tom mestu Kasifi, da nam pošalju sveštenike za dom Gospoda Boga našeg.

46 I oni dovedoše ka nama moćnom rukom Gospoda Boga našega ljude znane od sinova Mola, sina Levija, sina Izrailjeva, Aseviveja i sinove njegove i braću njegovu, kojih beše osamdeset ljudi;

47 i Aseviju i Anuja i Oseja brata od sinova Hanuneja, i sinove njihove dvadeset ljudi;

48 i za služitelje hrama, koje dade David i načelnici da služe levitima, dvesta dvadeset služitelja, sa svim imenima na spisku.

49 I objavih ja tamo post pred Gospodom Bogom našim,

50 kako bih izmolio od Boga da nam blagoslovi put naš i saputnike naše i decu našu i stoku,

51 jer se ja stideh da tražim od cara pešaka i konjanika i vodiča da nas brane od protivnika naših;

52 jer rekosmo caru, da će sila Gospoda našeg biti sa imajućim Njegovim u svakom dobrom poduhvatu.

53 I tako, mi se ponovo pomolismo Gospodu Bogu našemu za sve to i dobismo od Njega veliku milost.

54 I odvojih ja od vođa porodica i sveštenika dvanaest ljudi, Esereviju i Samiju, i sa njima od braće njihove deset ljudi.

55 I dadosmo njima srebro i zlato i sveštene sasude doma Gospoda našeg, koje dade kao dar car i savetnici njegovi, i velmože i svi Izrailjci.

56 I davši, predadosmo im srebra šesto pedeset talanata i sasuda srebrnih sto talanata, i zlata sto talanata, sasuda zlatnih dvadeset i sasuda mjednih od odlične mjedi, blistajućih kao zlato, dvanaest.

57 I rekosmo im: I vi ste sveti Gospodu, i sasudi su svi sveti, isto tako i zlato i srebro, dato po obećanju Gospodu, Bogu otaca naših.

58 Pazite i nosite ih, dok ne predate starijim sveštenicima i levitima i rodonačelnicima Izrailjskim u Jerusalimu, u riznicu sasuda doma Boga našeg.

59 I sveštenici i leviti, donesavši srebro i zlato i sasude za Jerusalim, unesoše ih u hram Gospoda.

60 I, izašavši od reke Feran u dvanaesti dan prvog meseca, uđosmo u Jerusalim pod moćnom rukom Gospoda nad nama, i On izbavljaše nas od početka našeg puta od svakog neprijatelja, i mi dođosmo u Jerusalim.

61 I tu, kada prođoše tri dana, četvrtog dana predasmo donešeno srebro i zlato u dom Gospoda našeg Marmofu, sinu Urije, svešteniku.

62 I beše sa njim Eleazar, sin Finesa; takođe behu sa njim Josavdos, sin Isusa, i Moef, sin Savana, leviti; i predasmo sve brojem i težinom; i sve bi tada zapisano.

63 Tada povratnici iz progonstva prinesoše žrtve Bogu Izrailja, dvanaest volova za sve Izrailjce, devedeset šest ovnova, sedamdeset dva jaganjca, dvanaest jarića za spasenje: sve to – za žrtvu Gospodu, -

64 i predadoše carske povelje carskim upraviteljima i načelnicima Kele-Sirije i Fenicije, i oni poštivaše narod i hram Gospoda.

65 I kada se to završi, dođoše kod mene načelnici i rekoše:

66 Ne odvoji se narod Izrailjski i načelnici i sveštenici i leviti od drugih naroda zemlje i od nečistoće njihove, od naroda Hananskih, Hetejskih, i Ferezejskih i Evusejskih, i Moavitskih i Egipatskih i Idumejskih;

67 jer stupiše u supružništvo sa kćerima njihovim, kako oni, tako i sinovi njihovi, i pomešaše seme sveto sa drugim narodima zemlje, i vođe njihove i velmože napraviše ih učesnicima u tom bezakonju od samog početka.

68 Čim čuh o tome, razderah na sebi odeću i svešteno odelo, i čupah kosu na glavi i bradu, i sedoh zabrinut i ojađen.

69 I dok sam ja tugovao zbog tog bezakonja, okupiše se oko mene svi, koji behu pokrenuti rečjom Gospoda Boga Izrailjeva, i ja sedeh rastužen do večernjih žrtvi.

70 Tada, ustavši sa mesta mojega, u razderanoj odeći i razderanom sveštenom odelu padoh na kolena i, pruživši ruke ka Gospodu, rekoh:

71 Gospode! Stidim se i zbunjen sam pred licem Tvojim,

72 jer gresi naši se podigoše iznad glava naših, i bezumlje naše uznese se do neba;

73 još od vremena otaca naših do ovoga dana mi se nalazismo u velikom grehu;

74 i za grehe naše i otaca naših mi sa braćom našom i carevima našim i sveštenicima našim predani bijasmo carevima stranim pod mač, u progonstvo i na razgrabljenje sa sramom do ovoga dana.

75 Ali sada nam je ukazana milost velika od Tebe, Gospode Bože, jer Ti postavi naš koren i ime na mesto svetinje Tvoje,

76 i zapali nam svetiljku u domu Gospoda, Boga našeg, dade nam hranu u vreme porobljenja našega! I, dok se mi nalazismo u ropstvu, nismo bili ostavljeni od Gospoda, Boga našeg;

77 nego nas On postavi u milost careva Persijskih, kako bi nam oni dali hranu

78 i proslavili hram Gospoda našeg, i kako bi podignut bio opustošeni Sion, i nama dato bilo utrđenje u Judeji i Jerusalimu.

79 I sada šta da kažemo mi, Gospode, imajući sve ovo? Mi prestupismo zapovsti Tvoje, koje Ti dade rukom rabova Tvojih, proroka, govoreći:

80 Zemlja, u koju ulazite, kako biste je nasledili, oskrnavljena je gadošću drugih naroda zemlje, i oni je napuniše nečistoćama svojim.

81 I zato ne dajte kćeri vaših za sinove njihove, i njihove kćeri ne uzimajte za sinove vaše,

82 i ne tražite mira sa njima nikada, kako biste jačali i okusili blaga sve zemlje i ostavili je u nasleđe deci vašoj vavek.

83 I sve, što nam se desilo, biva zbog zlih dela naših i zbog velikih greha naših. Ti, Gospode, olakša grehe naše

84 i dade nam ovakav koren; ali se mi ponovo okrenusmo ka prestupljenju zakona Tvojega mešanjem sa nečistoćom naroda zemlje.

85 Nisi li Ti gnevan na nas toliko, da nas pogubiš i ne ostaviš ni korena, ni semena, ni imena našeg?

86 Ti si istiniti, Gospode, Bože Izrailja! Jer mi ostadosmo sa korenom do ovoga dana.

87 Ali evo nas sada pred Tobom u bezakonju našem; i u njemu ne moramo stojati pred Tobom.

88 I kada se Jezdra moliše i ispovedaše i plakaše, pavši na zemlju pred hramom, dođe ka njemu iz Jerusalima veoma mnogo naroda: muškaraca, žena i dece; i bi veliki plač u narodu.

89 I javi se, Jehonija, sin Joila, od sinova Izrailja, i reče: Jezdra! Mi sagrešismo pred Gospodom, mi uzesmo žene iz drugih plemena od naroda zemlje; i evo sada ovde sav Izrailj:

90 Da damo zakletvu pred Gospodom o tome, da ćemo odbaciti sve žene naše iz drugih pelemena sa decom njihovom, kako presudite ti i svi, koji se povinavaju zakonu Gospoda.

91 Ustani, završi to! Jer je to tvoje delo, i mi ćemo sa tobom u sili da ga uradimo.

92 I ustavši, Jezdra zakle starije od sveštenika i levita svega Izrailja da postupe tako po svemu, i oni se zakleše.