1 Posle svega behu izabrani da idu načelnici plemena po kolenima njihovim, i žene njihove i sinovi njihovi, i kćeri njihove, i robovi njihovi, i rabini njihovi sa stokom njihovom.

2 Darije posla sa njima tisuću konjanika, da ih oni uvedu u Jerusalim u miru, sa muzikom, sa timpanima i trubama.

3 I sva se braća veseliše, i car dozvoli im da odmah idu.

4 I evo imena ljudi, koji odoše po plemenstvu i u kolenima po starešinstvu njihovom:

5 sveštenici, sinovi Finesa, sinovi Aarona, Isus, sin Josedeka, sina Sarejeva, i Joakim, sin Zorovavelja, sina Salafilija iz doma Davidova, iz roda Finesa, kolena Judinog,

6 koji govoraše pred Darijem, carem Persijskim, mudre reči u drugoj godini carevanja njegova, u mesecu Nisanu, mesecu prvom.

7 Tako Judejci, izašavši iz ropstva i preselenja, jer ih preseli u Vavilon Navuhodonosor, car Vavilonski,

8 i koji se vratiše u Jerusalim i okolna mesta Judeje, svaki u svoj grad, - izašavši sa Zorovaveljem i Isusom, Nemijom, Zarijem, Risejem, Eninejem, Mardohijem, Velsarom, Asfarasom, Relijem, Rojmom, Vanijem, načelnicima njihovim.

9 Broj naroda sa načelnicima njihovim: sinova Forosa dve tisuće sto sedamdeset dva; sinova Safata četristo sedamdeset dva;

10 sinova Aresa sedamsto pedeset šest;

11 sinova Faf-Moava sa sinovima Isusa i Joava dve tisuće osamsto dvadeset;

12 sinova Ilama tisuća dvesto pedeset četiri; sinova Zafuna devesta sedamdeset pet; sinova Horve sedamsto pet; sinova Vanija šesto četrdeset osam;

13 sinova Vivaja šesto trideset tri; sinova Arge tisuću tristo dvadeset dva;

14 sinova Adonikama šesto trideset sedam; sinova Vagoja dve tisuće šesto šest; sinova Adina čestristo pedeset četiri;

15 sinova Atira od Ezakije devesto dva; sinova Kilana i Azinana šezdeset sedam; sinova Azara četristo trideset dva;

16 sinova Anica sto jedan; sinova Aroma trideset dva; sinova Vasaja trista dvadeset tri; sinova Arsifurifa sto dva;

17 sinove Vetirusa tri tisuće pet; sinova Veflomonskih sto dvadeset tri;

18 od Netofasa pedeset pet; od Anafofa sto pedeset osam; od Vefasmona četrdeset dva;

19 od Kariafira dvadeset pet; od Kafira i Viroga sedamsto četrdeset tri;

20 Hadijasejevih i Amidejevih četristo dvadeset dva; od Kirama i Gavisa šesto dvadeset jedan;

21 od Makalona sto dvadeset dva; od Vetolija pedeset dva; sinova Nafisa sto pedeset šest;

22 sinova Kalamolala i Onusa sedamsto dvadeset pet; sinova Jereha dvesta četrdeset pet;

23 sinova Sanasa tri tisuće trista jedan.

24 Sveštenika, sinova Jeda, sina Isusova, sa sinovima Sanasiva, devesta sedamdeset dva; sinova Emirufa tisuća pedeset dva;

25 sinova Fasura tisuća četrdeset sedam; sinova Harama tisuća sedamdeset.

26 Levita, sinova Isusa i Kadmila i Vana i Sadija, sedamdeset četiri.

27 Sveštenopevača, sinova Asafa, sto četrdeset.

28 Vratara, sinova Saluma, sinova Atara, sinova Tolmana, sinova Dakuva, sinova Atita, sinova Tovisa, svih zajedno sto trideset devet.

29 Služitelja u hramu, sinova Isava, sinova Asifa, sinova Tavaofa, sinova Kirasa, sinova Suda, sinova Faleja, sinova Lavana, sinova Agrava,

30 sinova Akuda, sinova Uta, sinova Kitava, sinova Akava, sinova Sivaja, sinova Anana, sinova Kafua, sinova Gedura,

31 sinova Jaira, sinova Desana, sinova Noeva, sinova Haseva, sinova Kazira, sinova Ozije, sinova Finoja, sinova Asara, sinova Vasfaja, sinova Asana, sinova Manija, sinova Nafisa, sinova Akufa, sinova Ahiva, sinova Asuva, sinova Farakema, sinova Vasalema,

32 sinova Meda, sinova Kufa, sinova Harea, sinova Varhuja, sinova Serara, sinova Fomoja, sinova Nasija, sinova Atefa.

33 Sinova robova Solomonovih, sinova Asapfiofa, sinova Farira, sinova Jeila, sinova Lozona, sinova Jesdaila, sinova Safije,

34 sinova Agije, sinova Faharefa, sinova Savije, sinova Sarofija, sinova Maseja, sinova Gasa, sinova Adusa, sinova Suva, sinova Afera, sinova Varodisa, sinova Safaga, sinova Aloma.

35 Svih služitelja u hramu i sinova robova Solomonovih trista sedamdeset dva.

36 Oni izađoše iz Fermelefa i Felersa: načelnici njihovi su Harafalan i Alar.

37 Ali ovi ne mogoše dokazati očinstvo svoje i rodoslov, da su oni od Izrailja: sinovi Dalana, sinovi Venanovi, sinovi Nekodana, šest stotina pedeset dva.

38 I od sveštenika behu ispravni sveštenoslužitelji, ali se ne nađoše na spisku: sinovi Ovdije, sinovi Akvosa, sinovi Jadije, koji uze za ženu Avgiju, od kćeri Verzelija, i nazva se njenim imenom.

39 I pošto rodoslovski zapis posle pretrage nije nađen u spisku, oni behu otpušteni iz sveštenstva.

40 I reče im Nemija Atfarija, da ne učestvuju u svetinjama, dok se ne pojavi prvosveštenik, obučen u Urim i Tumim.

41 Svi Izrailjci od dvanaest godina naviše, osim robova i robinja, beše četrdeset dve tisuće trista šezdeset; robova i robinja sedam tisuća trista četrdeset sedam; pevača i psalmopevača dvesta četrdeset pet.

42 Kamila četristo trideset pet, konja sedam tisuća trideset šest, mazgi dvesta četrdeset pet, stoke pod jarmom pet tisuća petsto dvadeset pet.

43 Neki od vođa porodica, kada dođoše u hram Boga u Jerusalimu, dadoše obećanje da će podignuti dom na mestu njegovom po sili svojoj

44 i dati u riznicu hrama i za izgradnju tisuću mina zlata i pet tisuća mina srebra i sto svešteničkih odela.

45 I naseliše se sveštenici i leviti i neki od naroda u Jerusalimu i oblasti oko njega, a sveštenopevači i vratari i sav Izrailj u naselja svoja.

46 Kada nastade sedmi mesec, a sinovi Izrailja behu već svaki u kući svojoj, okupiše se svi zajedno na otvoreno mesto kod prvih vrata prema istoku.

47 I ustade Isus, sin Josedeka, i braća njegova sveštenici, i Zorovavelj, sin Salafije, i braća njegova, i postaviše žrtvenik Bogu Izrailja,

48 kako bi prineli na njemu paljenice, kako je i napisano u knjizi Mojsija, čoveka Božjeg.

49 I dođoše ka njima i od drugih naroda, koji behu u toj zemlji, i postaviše žrtvenik u svom mestu, jer behu u neprijateljstvu sa njima, i jači od njih, koji živeše u toj zemlji; i oni prinosiše žrtve kada treba i paljenice Gospodu, jutarnje i večernje.

50 I proslaviše praznik senica, kako je propisano zakonom, prinoseći svakodnevne žrtve, kako i pripada,

51 a zatim i stalna prinošenja i žrtve subotama i mladinama i svim svetim praznicima.

52 I svi oni, koji dadoše zavet Bogu, od novomesečja sedmoga meseca počeše prinositi žrtve Bogu, iako hram ne beše još sagrađen.

53 I davaše srebro kamenorescima i tesarima i hranu i piće, i kolica Sidonijcima i Trijanima, kako bi oni dovozili sa Livana kedrovo drveće, i dostavljali ih tesarima u Jopijskom pristaništu, po ukazu, datom njima od Kira, cara Persijskog.

54 I druge godine u drugom mesecu, po dolasku ka hramu Božjem u Jerusalimu, Zorovavelj, sin Salafije, i Isus, sin Josedeka, i braća njihova i sveštenici, leviti i svi, koji se vratiše u Jerusalim iz progonstva,

55 položiše temelje hramu Božjem na novi mesec, drugog meseca, druge godine po dolasku njihovom u Judeju i Jerusalim

56 i postaviše levite starije od dvadeset godina da rade Gospodu: i podiže se Isus i sinovi njegovi i braća, i Kadmil brat i sinovi Imadavuna i sinovi Joda, sina Ilijadudova, sa sinovima i braćom, sve leviti, jednodušno i sa istom pobudom da rade na domu Gospodnjem. I sagradiše graditelji hram Gospodnji.

57 I stadoše sveštenici u odeći sa muzičkim instrumentima i trubama i leviti, sinovi Asafa, sa cimbalima, uzhvališe Gospoda i proslavljaše ga po ustavu Davida, cara Izrailjskog,

58 i hvališe ga u pesmama, proslavljajući Gospoda, jer je blagost Njegova i slava vavek nad svim Izrailjem.

59 I sav narod trubiše i prizivaše glasno, poslavljajući Gospoda zbog uspostavljanja doma Gospodnjeg.

60 A starešine sveštenika i levita i vođe porodica, koji su videli prijašnji hram, dođoše sada ka sagrađenom plačući i glasnim ridanjem,

61 a mnogi sa trubama i radosnim i glasnim klicanjima,

62 tako da narod nije mogao čuti trube od jačine narodnih vapaja; jer je sabor jako trubio, tako da se to daleko čulo.

63 I čuvši neprijatelji kolena Judinog i Venijaminovog dođoše da saznaju, šta znače ti zvuci truba.

64 I saznaše, da povratnici iz ropstva gradiše hram Gospodu Bogu Izrailjevu.

65 I došavši ka Zorovavelju i Isusu i ka rodonačelnicima, govoraše im: Gradićemo i mi zajedno sa vama;

66 jer i mi poput vas slušamo Gospoda vašeg i prinosimo Njemu žrtve od dana Asvakafasa, cara Asirskog, koji nas preseli ovamo.

67 Tada im rekoše Zorovavelj i Isus i vođe plemena Izrailjskih: Nećemo sa vama graditi dom Gospodu Bogu našemu:

68 mi ćemo sami sagraditi njega Gospodu Bogu Izrailja, saglasno tome, kako je rekao nama Kir, car Persijski.

69 Tada narodi te zemlje, napadaše na stanovnike Judeje i opsedaše ih, ometajući gradnju

70 i, podmuklo odvlačivši narod i proizvodivši smutnju, ometaše završenje gradnje za života cara Kira i sprečavaše gradnju dve godine po carevanju Darija.

Analiza
Pretraga