1 I poče govoriti drugi, govorivši o sili carevoj.

2 O ljudi! Nisu li silni ljudi, kji vladaju zemljom i morem i svim što je u njima?

3 Car je jači i gospodari nad njima i naređuje im, i u svemu, što bi on rekao njima, oni će se povinovati.

4 Ako kaže, da zaratuju jedan protiv drugoga, oni će ispuniti; ako ih pošalje protiv neprijatelja, oni idu i ruše gore i stenje i kule,

5 i ubijaju i bivaju ubijeni, ali ne krše reči carske; ako pobede, sve donose caru, što dobiju kao plen, i sve ostalo.

6 A oni, koji ne idu u ratove i bitke, nego obrađuju zemlju, posle seju, sabiru žetvu, takođe prinose caru

7 i, primoravaju jedan drugog, da plaćaju caru danak.

8 A on je jedan, ako kaže ubij – oni ubiju; ako kaže oslobodi – oni oslobode, kaže neka bude – ono biva;

9 kaže opustošite – oni opustoše; kaže gradite – oni grade; kaže secite – oni seku; kaže posadite – oni posade;

10 i sav narod njegov i vojska njegova povinava se njemu. Pored toga, on se odmara, jede i pije i spava,

11 a oni straže oko njega i ne mogu nikud otići i raditi posao svoj, i ne mogu ne poslušati ga.

12 O ljudi! Nije li silniji od svega car, kada se tako povinavaju njemu? – I zaćuta.

13 Treći je, onaj koji će govoriti o ženama i o istini, - taj beše Zorovavelj, - poče govoriti:

14 O ljudi! Nije li velik car, i mnogi od ljudi, i nije li silno vino? Ali ko gospodari nad njima i vlada njima? Nisu li to žene?

15 Žene su rodile cara i sav narod, koji vlada morem i zemljom;

16 i od njih se rodiše i oni koji sade vinograd, iz kog se pravi vino;

17 one prave odeću za ljude i donose ukrase ljudima, i ljudi ne mogu biti bez žena.

18 Ako sabiru zlato i srebro i svakojake dragocenosti, a posle ugledaju jednu ženu, dobru u licu i lepu,

19 ostaviće sve, ustremiće se na nju, otvoriti usta, gledati je, i sve više se prilepljivati ka njoj, kao ka zlatu i srebru i ka svakoj drugoj stvari.

20 Čovek ostavlja oca koji ga vaspitava i zemlju svoju i prilepljuje se ka ženi svojoj,

21 i kod žene ostavlja dušu, i ne spominje ni oca, ni majku, ni zemlju svoju.

22 I zbog toga moramo da razumemo, da žene gospodare nad vama. Ne podižete li vi teško i ne naprežete li se silno, i ne dajete li i ne prinosite li sve ženama?

23 Uzme čovek mač svoj i ode, kako bi išao putem i otimao i krao, i plovio po moru i rekama,

24 lava susreće, i po tami se skita; ali što ukrade, otme i zgrabi, nosi to ka ljubljenoj.

25 I više ljubi čovek ženu svoju, nego oca i majku.

26 Mnogi siđoše sa uma zbog žena i postadoše robovi zbog njih.

27 Mnogi pogiboše i padoše sa puta i sagrešiše zbog žena.

28 Kako da ne poverujete meni? Nije li velik car u vlasti svojoj? Ne boje li se sve zemlje da ga dodirnu?

29 Video sam ja njega i Apaminu, kćer slavnog Vartaka, carsku naložnicu, koja sedi sa desne strane cara;

30 ona skide venac sa glave cara i stavi ga na sebe, a levom rukom udari cara po obrazu.

31 I pri svemu tome car gledaše u nju, otvorenih usta: ako se ona smešila njemu, smešio se i on; ako se ona rasrdila na njega, on laskaše njoj, kako bi se pomirila sa njim.

32 O ljudi! Kako nisu silne žene, kada tako postupaju oni?

33 Tada car i velmože pogledaše jedan na drugoga, a on poče govoriti o istini.

34 O ljudi! Nisu li silne žene? Velika je zemlja, i visoko nebo, i brzo je u svom toku sunce, jer ono u jedan dan obiđe oko neba i opet se vraća na svoje mesto.

35 Nije li velik Taj, Koji postavi to? I istina je velika i silnija od svega.

36 Sva zemlja priziva istinu, i nebo je blagosilja, i sva dela se tresu i trepte pred njom. I nema u njoj nepravde.

37 Nepravedno je vino, nepravedan je car, nepravedne su žene, nepravedni su svi sinovi čovečiji, i sva njihova dela su takva, i nema u njima istine, i oni ginu u nepravdi svojoj;

38 a istina preživljava i ostaje silnom vavek, i živi i vlada u veke veka.

39 I nema u nje licemerja i razdvajanja, nego čini ona pravedno, udaljavajući se od svega nepravednog i zlog, i sve odobrava dela njena.

40 I nema na sudu njenom ničeg nepravog; ona jeste sila i carstvo i vlast i veličina u sve veke: blagosloven je Bog istine!

41 I prestade govoriti: I svi progovoriše tada i rekoše: Velika je istina i silnija od svega.

42 Tada mu car reče: Traži, šta hoćeš, i više od napisanog, i daću ti, jer si se pokazao mudrim, i sedećeš pored mene i bićeš nazvan rođakom mojim.

43 Tada reče on caru: Seti se obećanja, dano tebi onog dana, kada si dobio carstvo tvoje, da ćeš sagraditi Jerusalim

44 i odaslati sve sasude, uzete iz Jerusalima, koje odabra Kir, kada dade zavet da će razoriti Vavilon i obeća poslati ih tamo.

45 A ti obeća izgraditi hram, koji spališe Idumeji, kada Judeja bi opustošena od Haldejaca.

46 I o tom istom sada ja molim tebe, gospodine care, i molim te, i u tome je veličina tvoja: molim te da ispuniš obećanje, koje ti ustima tvojim obeća Caru Nebeskome ispuniti.

47 Tada car Darije ustade i celivaše ga i napisa mu pisma ka svim upravnicima i načelnicima oblasti i vojskovođama i satrapima, kako bi oni propustili njega i sve sa njim, koji će ići da grade Jerusalim.

48 Takođe napisa pisma ka svim pomesnim načelnicima u Kele-Siriji i Feniciji i koji se nalaziše na Livanu, kako bi dovozili sa Livana u Jerusalim kedrovo drveće i pomagali mu da napravi grad.

49 Pisaše o slobodi za sve Judejce, otpravljajući ih iz carstva u Judeju, kako niko od onih koji imaju vlast, oblasni načelnik i satrap i upravnik, ne bi dolazili na vrata njihova,

50 nego da cela zemlja, kojom oni vladaju, izuzeta bude od davanja, i da Idumeji napuste naselja Judeja, kojima oni vladaju;

51 takođe, da se za izgradnju hrama svake godine da dvadeset talanata, dok ne bude sagrađen;

52 i za prinošenja na žrtvenik svakodnevnih paljenica, pored sedamnaest propisanih, da se da još deset talanata godišnje;

53 i da se svim otpravljenima iz Vavilona, dadne sloboda da podižu grad, kako njima, tako i potomcima njihovim i svim sveštenicima, koji pođu.

54 Pisaše takođe i o podršci i o svešteničkoj odeći, u kojoj služe.

55 Napisa da se da podrška i levitima do tog dana, kada se završi hram i sagrađen bude Jerusalim;

56 i svim, čuvarima grada, predvidi da se dadne plata i životne namirnice.

57 Posla i sve sasude, koje odnese Kir iz Vavilona; i sve, što reče da će uraditi Kir, i on reče da će ispuniti i poslati u Jerusalim.

58 I kada ode mladić, on usmeri lice svoje na nebo prema Jerusalimu, uzhvali Cara Nebeskog i reče:

59 Od Tebe je pobeda i od Tebe je mudrost, i Tvoja je slava, a ja sam Tvoj rob.

60 Blagosloven si Ti, koji mi podari mudrosti, i zahvaljujem se Tebi, Gospode Bože otaca naših.

61 I uzevši pisma, ode i dođe u Vavilon i objavi svoj braći svojoj.

62 I oni uzhvališe Boga otaca svojih za to, što im darovaše slobodu i oslobađanje

63 da odu i izgrade Jerusalim i hram, na kojem je napisano ime Njegovo. I likovaše sa muzikom i veseljem sedam dana.

Analiza
Pretraga