1 I pripremi car Darije veliko slavlje svojim podanicima i domaćim velmožama Midije i Persije,

2 i svim satrapima i vojskovođama, i načelnicima potčinjenih njemu od Indije do Etiopije u sto dvadeset i sedam satrapa.

3 I jedoše i piše i, zasitivši se, raziđoše se; car Darije ode u spavaonicu svoju i zaspa, a onda se probudi.

4 Međutim, tri mladića telohranitelja, koji čuvaše cara, rekoše jedan drugom:

5 Neka svaki od nas kaže jednu reč o tome, šta je od svega silnije? I čija reč se pokaže najrazumnija drugima, da dadne car Darije njemu velike darove i veliku nagradu.

6 I biće taj odeven u porfiru i piće iz zlatnih sasuda, i spavaće u zlatu, i voziti se na kolima sa konjima i zlatnim uzdama, nositi na glavi povez od tankog platna i ogrlicu na vratu,

7 i sedeće on drugi do Darija zbog mudrosti svoje, i nazivaće se rođakom Darijevim.

8 I tod časa, napisavši svaki svoju reč, zapečatiše i položiše pod uzglavlje cara Darija i rekoše:

9 Kada car ustane, daće njemu taj zapis, i za koga prizna car i troje velmoža Persijskih, da je reč njegova najmudrija, tome će se dati preimućstvo, kako je i napisano.

10 Jedan napisa: Silnije od svega je vino.

11 Drugi napisa: Najsilniji je car.

12 Treći napisa: Najsilnije su žene, a nad svim održava pobedu istina.

13 I eto, kada car ustade, dadoše mu taj zapis, i on pročita.

14 I, poslavši, prizva sve velmože Persije i Midije, i satrape i vojskovođe, i načelnike oblasti i savetnike,

15 i sede u palatu za savetovanje, i pročitan beše pred njima zapis.

16 I reče: Dovedite te mladiće, neka oni objasne reči svoje. I behu dozvani i dođoše.

17 I reče im: Objasnite nam napisano. I poče prvi da govori o sili vina, i govoraše ovako:

18 O ljudi! Kako je silno vino! Ono uvodi u pomračenje um svih ljudi, koji ga piju;

19 ono pravi um cara i sirotih, roba i slobodnog, bednog i bogatog, jednim umom;

20 i svaki um preobraćuje u veselje i radost, tako što čovek ne misli ni o kakvoj nesreći niti dugovanju,

21 i sva srca načini ono bogatim, tako što niko ne misli ni o caru, ni o satrapu, i svakog postavlja ono da govori o svojim talantima.

22 I kada se opiju, ne sećaju se ljubaznosti prema drugovima i braći i skoro vade mačeve,

23 a kada se otrezne od vina, ne sećaju se, šta su radili.

24 O ljudi! Nije li silnije od svega vino, kada tera na ove postupke? I rekavši to, zaćuta.