1 "Šta čekaš, tiranine? Jer smo gotovi umreti pre nego li prestupiti naše otačke zapovesti.

2 Jep bi se s razlogom postideli svojih predaka kad se ne bi blagoposlušnošću držali Zakona i Mojsija kao savetnika.

3 Tiranine, savetniče bezakonja, nemoj, mrzeći nas, većma nas od nas samih milovati (žaliti).

4 Jer smatramo gorom i od same smrti tvoju, radi našeg bezakonog spasenja, milost.

5 A ustrašavaš nas preteći nam smrću kroz mučenja, kao da nisi malo pre od Eleazara (ništa) naučio.

6 Ako su pak jevrejski starci blagočestvovali (ευσεβήσαν) trpeći radi pobožnosti i mučenja, još je pravednije da mi mlađi umremo prezrevši tvoja prinuđujuća mučenja, koja i naš vaspitač starac pobedi.

7 Kušaj nas, zato, tiranine! Ako i ubiješ naše duše (živote) radi pobožnosti, nemoj misliti da ćeš, mučeći, naškoditi nam.

8 Jer mi ćemo ovim zlostradanjem i trpljenjem steći nagradu vrline i bićemo kod Boga (παρά Θεώ - blizu Boga), zbog Koga i stradamo.

9 A ti ćeš, zbog našeg sramnog ubistva, sigurno podneti od božanske Pravde večnu muku ognjem."

10 Kada oni to rekoše, tiranin ne samo da negodovaše kao protiv nepokornih, nego i kao protiv nezahvalnih razjari se.

11 Tada vojnici po zapovesti privedoše najstarijega od njih, i pocepavši mu haljinu, vezaše mu ruke i mišice kajišima sa svake strane.

12 Kada pak, udarajući ga šibama umoriše se, ništa ne uspevši, podigoše ga na točak,

13 Na kojem istezavan plemeniti mladić bi iščašen udovima.

14 I lomljen po svakom udu, kritikovaše govoreći:

15 "Najsramniji tiranine i neprijatelju nebeske Pravde i okrutniče! Ne mučiš me na ovaj način zato što sam ubio čoveka ili bezbožničio, nego što štitim božanski Zakon."

16 I dok mačenosci govorahu: "Pristani da jedeš da bi se spasao muka";

17 On odgovori: "Nije tako jak vaš točak, o sramne sluge, da mi slomi razum! Secite mi udove i žežite mi meso i lomite zglobove!

18 Jer ću vas kroz sva mučenja uveriti da su samo deca jevrejska radi vrline nepobediva."

19 Dok to govoraše, oni prostreše ispod vatru (žar) i zamahujući točak još više ga rastezahu.

20 A točak se odasvud oblivaše krvlju (njegovom) i gomila raspaljenog ugljevlja gašaše se mlazevima krvi, i oko osovine te sprave komadi mesa sakupljahu se.

21 Imajući već ogoljene od mesa sastave kostiju, velikodušni i Avramovski Mladić ne zastenja,

22 Nego kao u vatri preobražavan u nepropadljivost (μετασχηματιζόμενος εις αφθαρσία ν) plemenito podnošaše mučenja,

23 Govoreći: "Podražavajte me, braćo! Nemojte pobeći (dezertirati) iz moje borbe, niti se odreći mojeg bratstva dobrodušnosti (την της εύψυχίας αδελφότητα - bratstvo pο plemenitosti duše).

24 Vojnikujte sveštenu i plemenitu vojsku za pobožnost, kojom će pravedni i otački Promisao naš milostiv biti (našem) narodu (τω εθνει) i kazniti zločinca tiranina."

25 I rekavši to sveštenolepni mladić ispusti dušu.

26 A kada se svi udiviše trpeljivodušnosti njegovoj, vođahu mačenosci drugoga po uzrastu iza prvoga, i svezavši ga gvozdenim lisicama, privezaše ga oštrim kandžama za oruđe i katapult (čekrk).

27 A kada ga pre mučenja ispitivahu da li hoće jesti, i čuše plemenito mišljenje,

28 (Odmah) ga leopardne zveri zgrabiše gvozdenim kandžama i od tetiva do brade sve meso i kožu s glave zderaše. A on, trpeći taj teški bol, govoraše:

29 "Kako je slatka svaka vrsta smrti za otačku pobožnost našu." A i tiraninu reče:

30 "Zar ti se ne čini, najgrublji od svih tiranine, da se više od mene mučiš ti, gledajući pobeđivan gordi razum tvoje tiranije, našim radi pobožnosti trpljenjem?

31 Jep ja zadovoljstvima radi vrline bol olakšavam,

32 A ti se mučiš u pretnjama bezbožnosti. Ali nećeš izbeći, najpoganiji tiranine, pravedne kazne božanskoga gnjeva."