1 Zato su čak i dečaci, filosofirajući pobožnim razumom, nadvladali i najstrašnija mučenja.

2 Jer, pošto pri prvom pokušaju javno bi pobeđen tiranii ne mogući prinuditi starca da jede oskrnavljeno, tada veoma ostrašćeno zapovedi da dovedu druge od ulovljenih Judeja, pa ako budu jeli oskrnavljeno, otpustiti ih pošto pojedu, a ako se suprotstave, brutalnije ih mučiti.

3 Kada to tiranin naredi, pojaviše se vođeni sa starom majkom sedam braće, lepi i čedni i junačni i u svemu umilni.

4 Koje kad tiranii vide, kako kao u horu okružuju majku u sredini, trže se zbog njih, i zadivivši se lepoti i plemenitosti, nasmeši im se, pa prizvavši ih bliže, reče:

5 "O mladići, ja vam se s naklonošću svakome posebno divim, ceneći lepotu i brojnost tolike braće; i ne samo da vam savetujem da ne manitate istom manijom kojom i prethodno mučeni starac, nego još i molim da mi priđete i uživate moje prijateljstvo.

6 Jer mogu kako kažnjavati one koji ne slušaju moje naredbe, tako i nagrađivati one koji mi se povinuju.

7 Poverujte, dakle, i dobićete rukovodeće vlasti (položaje) nad mojim (državnim) stvarima, odrekavši se vašeg otačkog pravila življenja (τον πάτριο ν ... πολιτείας θεσμόν).

8 I uzevši udela u Jelinskom životu (βίου) i promenuvši (svoj) način života, uživajte u vašoj mladosti.

9 Jer, ako me zbog nepokornosti navedete na gnjev, prinudićete me da vas svakoga pojedinačno strašnim kaznama na mučenjima pogubim.

10 Zato, smilujte se na sebe, a ja vas, iako neprijatelj, sažaljevam zbog uzrasta i lepote.

11 Zar ne zaključujete da, ako se ne povinujete, ne predstoji vam ništa drugo nego da umrete na mukama?"

12 I govoreći to, zapovedi da istaknu napred sprave za mučenje, da bi ih i strahom ubedio da jedu oskrnavljeno.

13 A kada mačenosci izneše napred točkove i čengele za čerečenje, čekrke i zupčanike, katapulte i kazane, tiganje i mengele i gvozdena klešta i klinove i mehove za raspaljivanje ognja, uzevši reč tiranii reče:

14 "Dečaci, bojte se, i Pravda (Božanska) koju poštujete biće vam milostiva ako iz nužde prestupite Zakon."

15 A oni, čuvši primamljive (reči) i videći strahote (kazni), ne samo da se ne uplašiše, nego i uzvratno filosofiraše (άντεφιλοσόφησαν) tiraninu i svojom blagorazumnošću (δια της εύλογιστίας) njegovu tiraniju razoriše.

16 Ako bismo zamislili da su neki među njima bili plašljivci i nejunačni, kojim bi se poslužili rečima? Zar ne ovim?

17 "O, mi nesrećni i vrlo nerazumni! Kada nas car poziva i na dobročinstvo podstiče ako mu se povinujemo,

18 Zašto se ispraznim namerama veselimo i rizikujemo smrtonosnu neposlušnost?

19 Zar se, ljudi braćo, nećemo uplašiti sprava za mučenje i uzeti u obzir pretnje mukama, te napustiti ovu sujetnu i pogibeljnu nadmenost?

20 Smilujmo se na svoj uzrast i sažalimo se na majčinu starost.

21 I shvatimo da, ako se ne pokorimo, umrećemo.

22 A oprostiće nam i Božanska Pravda što smo se iz nevolje uplašili cara.

23 Zašto sebe izvodimo iz ovog najslađeg života i lišavamo se slatkoga sveta?

24 Nemojmo prisiljavati nužnost, niti budimo sujetni nad svojim mučenjem.

25 Neće nas ni sam Zakon olako (εκουσίως) osuditi na smrt, ako se uplašimo mučilišta.

26 Otkud nam dođe takva svadljivost da nam se dopada smrtonosno podnošenje, umesto toga da poslušavši cara živimo bezbrižno?"

27 Ali, ništa tako ne rekoše niti pomisliše Mladići kojima predstojaše mučenje.

28 Jer behu prezritelji strasti i samovladari (αυτοκράτορες) bolova,

29 Tako da čim tiranin presta da im savetuje da jedu oskrnavljeno, svi jednim glasom kao iz jedne duše rekoše:

Analiza
Pretraga