1 Kada na ovaj način (Eleazar) besedom odgovori na tiraninova nagovaranja, pristupite mačenosci i grubo povukoše Eleazara na sprave za mučenje.

2 I najpre svezaše starca, ukrašenoga blagoljepijem zbog pobožnosti.

3 Zatim, vezavši mu laktove sa obe strane, udarahu ga šibama.

4 "Pokori se carevim zapovestima", vikaše s druge strane glasnik.

5 A velikodušni i zaista plemeniti Eleazar, kao da je u snu mučen, ni na koji način ne promeni se,

6 Nego visoko uzdizaše oči ka Nebu starac, dok mu meso otkidahu šibama i krvlju bi oblivan i u rebra ranjavan.

7 I padajući na zemlju, jer telo nije izdržavalo muke, imađaše uspravan i nepokolebljiv razum.

8 Neki od grubih mačenosaca udaraše ga nogama naizmenično u mošnice, da bi padajući ustajao.

9 A on trpljaše bolove, i nevolju preziraše, i junački podnošaše udarce.

10 I kao hrabri atleta, (podvižnik), udaran pobeđivaše starac mučitelje.

11 Znojeći se po licu i vrlo teško dišući, zadivljavaše i same mučitelje zbog blagodušnosti (ε ύψυχιρ).

12 Tada neki od carevih ljudi, sažaljevajući s jedne strane njegovu starost,

13 S druge strane, imajući simpatije zbog (ranijeg) druženja s njime, i s treće strane iz divljenja zbog njegove uzdržljivosti, pristupivši mu govorahu:

14 "Zašto sebe nerazumno pogubljuješ takvim zlom, Eleazare?

15 Mi ćemo ti doneti nekih prženih jela (od mesa), a ti pretvarajući se kao da jedeš svinjsko meso, spašćeš se."

16 A Eleazar, kao da je tim savetom još grublje zlostavljan, uzviknu:

17 "Nećemo tako zlo misliti mi deca Avramova, da u malodušnosti dvoličimo nepriličnu nam igru (δράμα).

18 Jep je nerazumno da, živeći istinski život do starosti i o njemu shvatanje (δόξαν) zakonito sačuvavši, da se sada promenimo,

19 I sami mi budemo mladima obrazac bezbožnosti (ασεβείας), te postanemo primer jeđenja nečistoga.

20 Sramno je, da bi poživeli još malo vremena, i to ismevani od svih zbog strašljivosti,

21 A od tiranina prezirani kao kukavica, da naš Božanski Zakon ne branimo do smrti.

22 Zato vi, o deco Avramova, plemenito za blagočešće umirite!

23 A vi, mačenosci tiraninovi, šta čekate?"

24 Videći ga da tako velikodušno misli (μεγαλοφρο νοϋντά) naspram nevolja, i da se ne menja ni prema njihovoj samilosti, odvedoše ga u oganj,

25 Gde ga malo po malo bacaše, opaljujući ga zlosmišljenim oruđima i neku smrdljivu tečnost u nozdrve mu sipajući.

26 A on već spržen do kostiju, pred onesvešćenjem uzdiže oči k Bogu i reče:

27 "Ti znaš, Bože, da iako mi beše moguće spasti se, u gorućim mukama umirem za Zakon.

28 Milostiv budi narodu Tvome, zadovoljivši se našom za njih kaznom.

29 Učini moju krv očišćenjem za njih, i životni otkup za njih (άντίψυχον αυτών) uzmi dušu moju."

30 I to rekavši, svešteni muž plemenito umre u mukama, i do smrtnih muka odupre se razumom zarad Zakona.

31 Očigledio je, dakle, da je gospodar strasti pobožni razum.

32 Jer, ako bi strasti nadvladale razum, njima bismo pridavali svedočanstvo prevladavanja.

33 Sada pak, kada je razum pobedno strasti, njemu ćemo kako priliči dodeliti vlast gospodarenja.

34 I pravedno je da priznamo da razum ima moć, kad i spoljne bolove nadvladava, inače bi bilo smešno.

35 I ne samo da pokazujem da je razum nadvladao bolove, nego da vlada i zadovoljstvima (slastima) i nimalo im se ne podaje.

Analiza
Pretraga