1 A jeste ta reč (njihova) sasvim smešna, jer se vidi (jasno) da razum vlada ne svojim strastima, nego telesnim.

2 Tako, neko od nas želju (pohotu) ne može odseći, ali mu razum može pomoći da se ne porobi pohoti.

3 Neko od vas ne može odseći gnjev iz duše, ali mu razum može pomoći protiv gnjeva.

4 Zloćudnost neko od nas ne može iskoreniti, ali razum može pomoći da se ne potčini zloćudnosti.

5 Jer razum nije iskorenitelj strasti, nego protivuborac (ανταγωνιστής).

6 To se da jasnije zaključiti povodom žeđi cara Davida.

7 Jer kad David tokom celog dana ratovaše protiv inoplemepika, mnoge od njih ubi uz pomoć vojnika naroda (svoga);

8 Tada, kad nastade veče, oznojen i vrlo umoran, dođe do carskog šatora kod kojeg se bila ulogorila sva vojska predaka (naših).

9 Svi pak drugi behu za večerom.

10 A car, budući mnogo žedan, iako je imao (svoje) izobilie izvore, ne mogaše njima ugasiti žeđ;

11 No neka nerazumna želja, nagoneći ga ka vodi kod neprijatelja, palila ga je, i topeći sagorevala ga je.

12 Zbog toga što se telesni pratioci (njegovi) uznemiravahu zbog Careve želje, dvojica mladih snažnih vojnika, poštujući carevu želju, naoružaše se sveoružjem, i uzevši krčag preskočiše neprijateljske rovove,

13 I prošavši neprimećeni pokraj stražara na kapiji, pređoše preko čitavog vojnog logora neprijatelja tražeći vodu.

14 I našavši izvor, iz njega smelo donesoše caru piće.

15 A on, mada je goreo od žeđi, razmišljajući da je najveća opasnost duši smatrati da je piće (voda) ravno krvi,

16 Zato, suprotstavivši želji razum, proli vodu kao žrtvu Bogu.

17 Jer je moćan celomudreni um da pobedi nužnosti strasti i da ugasi zapaljivost bodila (žalaca),

18 I bolove tela prekomerno velike (razum) može pobediti, i savršenom vrlinom (καλοκαγαθία plemenitošću) razuma potisnuti sve prevlasti strasti.

19 No već i vreme nas poziva na dokaz istorije celomudrenog razuma.

20 Pošto oci naši imađahu duboki, mir blagodareći blagozakonju (εύνομίαν dobrom držanju Zakona) i činjahu dobro, tako da je i car Azije Selevk (IV Filopator) Nikanor odvojio njima i novaca za sveštenosluženje i prihvatio njihov način življenja (την πολιτείαν način vladanja),

21 Tada neki, novačeći u odnosu na opštu slogu (Jevreja), izazvaše raznorazne nesreće.