1 I šta je čudno - ako želje (pohote) duše, prema učešću (μετουσία zajedničarenju) u lepoti, bivaju poništene (άκνροϋνταϊ)!

2 Jer time se celomudreni Josif pohvaljuje što je mišlju (διάνοια umom) savladao sladostrašće.

3 Jer budući mlad i pun snage za opštenje (σινουσιασμόν parenje) poništio je razumom bodilo (ubod, nadražaj) strasti.

4 Ne samo da se razum pokazuje da nadvladava bodilo sladostrašća, nego i svake pohote (έπιτυμίας želje).

5 Jer Zakon govori: "Ne poželi žene bližnjega svoga, niti išta što je bližljega tvoga."

6 Dakle, kada je Zakon rekao da ne zaželimo, daleko pre ću vas uveriti da razum može vladati nad željama. Kao i nad strastima koje sprečavaju pravednost.

7 Inače, na koji se način neko ko je monofagos (koji nasamo jede) po naravi, i stomakougađač, ili još pijanica, prevaspitava, ako nije jasno da je razum gospodar nad strastima?

8 Dakle, upravo vladajući se po Zakonu, makar neko i bio srebroljubiv, prisiljava svoju narav (τρόπον) da nevoljnicima pozajmljuje bez kamate, i posle nekoliko sedmina (opraštanja) gubi zajam.

9 I ako je neko škrt, držan je od Zakona zbog razuma te ne ubira plodove žetve, niti sabira (postotke) grožđa od vinograda. I na drugim (stvarima) moguće je poznati to: da razum vlada nad strastima.

10 Jep Zakon vlada i nad blagonaklonošću prema roditeljima, ne čineći izdaju vrline zbog njih.

11 I nad ljubavlju prema supruzi on vlada, izobličujući ovu zbog prestupa Zakona.

12 On gospodari i nad ljubavlju prema deci, kažnjavajući ih zbog poroka.

13 I gospodari nad druženjem s prijateljima, kritikujući ih za zlo.

14 I nemojte misliti da je to čudno, kad razum može i neprijateljstvo savladati radi Zakona: Ne sekući pitomo drveće protivnicima, nego ga spasavajući neprijateljima od onih koji ih uništavaju i podižući palo drveće.

15 A i nad onim nasrtljivijim strastima vidi se da vlada razum: nad vlastoljubljem i sujetnošću i gordošću i velehvalisavošću i zavistljivošću.

16 Jep sve te zloćudne strasti celomudreni um (o σώφρων νους) potiskuje, kao i gnjev, jer i njime gospodari.

17 Jep kada se gnevljaše Mojsije na Datana i Avirona, nije gnjevom učinio nešto protiv njih, nego je razumom gnjev ukrotio.

18 Jep je moćan celomudren um, kao što rekoh, da dobro pobedi (άριστεϋσαι) protiv strasti: da neke od njih promeni, a neke i ukine.

19 Inače, zašto svemudri otac naš Jakov okrivljuje one oko Simeona i Levija, što su nerazumno Sihimićane (u Sihemu) svenarodno poklali, govoreći: Proklet gnjev njihov?

20 Jer kad ne bi razum mogao vladati gnjevom, ne bi rekao tako.

21 Jer kada je Bog stvorio čoveka, zasadio je (περιεφύτευσεν) njegove strasti i vrline (τα ήθη),

22 Tada je nad svima ustoličio na presto sveštenoga vladara - um kroz čula;

23 A njemu (umu) dao je Zakon, po kome vladajući se, carovaće carstvo celomudreno i pravedno i dobro i hrabro (čojstveno).

24 Ali kako, reći će neko, ako je razum gospodar nad strastima, ne vlada nad zaboravom i neznanjem?