1A govorahu i neki od mačenosaca (vojnika) da, kada je trebalo da i ona bude uhvaćena na smrt, da je, da ne bi neko dotakao telo njeno, sama sebe bacila u oganj.
5Nije tako mesec sa zvezdama na nebu postao poštovan, kao ti, koja si jednake zvezde (ισαστέρους), sedmoro dece, svetlovodila (φωταγωγήσασά) ka pobožnosti, što si pošla časna pred Bogom i utvrdila se sa njima na nebu.
7Kad bi nam bilo moguće da, kao na nekoj (tablici), živopišemo istoriju tvoje pobožnosti (την της ευσέβειας σου ίστορίαν - vidljivu sliku tvoje pobožnosti), zar ne bi gledaoci drhtali gledajući majku sedmoro dece kako radi pobožnosti do smrti podnosi različite muke?
22Kao da su postali životni otkup (άντίψυχον) za grehe nacije. I krvlju ovih pobožnih, i njihovom umilostivljujućom smrću, božanski Promisao spasao je prethodno stradajući Izrailj.
23Jer, gledajući tiranin na njihovu hrabrost (izdržljivost) vrline i njihovo trpljenje u mukama, proglasio je Antioh (car) svojim vojnicima njihovo trpljenje za primer,