1 O razume, vladaoče nad strastima (majke) o deci! I pobožnosti željenija majci od dece!

2 Majka, kada (joj) je predstojalo dvoje: pobožnost ili privremeno spasenje sedam sinova po obećanju tiranina,

3 Ona je većma zavolela pobožnost, koja spasava za večni život po Bogu.

4 O, kako bih moralno okarakterisao (ήθικολογήσαιμι etikologizirao) detoljubive strasti roditelja! Sličnost i duše i lika (μορφής) upečaćujemo divno u crte lika malog deteta. I majke, zbog strasti prema rođenoj deci, više od otaca bivaju sastradalnije.

5 Jer koliko su mekodušnije i višedetnije majke, utoliko su više detoljubivije.

6 A od svih majki postade detoljubivija majka sedmoro dece, koja je kroz sedam začeća (i trudnoća) imala usađivanu detoljubivost prema njima,

7 I zbog mnogih, pri svakome od njih, porođajnih muka, prinuđena je bila da prema njima ima sastradalnost;

8 (Pa ipak), radi straha Božijeg prezrela je privremeno spasenje dece.

9 Ne samo to, nego i zbog savršene vrline (καλοκαγαθίαν lepodobrote) sinova, i poslušnosti njihove prema Zakonu, veću je prema njima imala detoljubivost.

10 Jer behu pravedni, i mudri (σώφρονες čedni), i junačni, i velikodušii, i bratoljubivi, i zaista majkoljubivi, tako da su je poslušali da će do smrti čuvati Zakon (τα νόμιμα).

11 Pa ipak, mada je toliko stvari odnosno detoljubivosti privlačilo majku ka sastradavanju, ni u jednoj od njih nisu uspele raznovrsne muke da joj promene razum;

12 Nego je i svako dete (ponaosob) i sve njih zajedno majka podsticala na smrt za pobožnost.

13 O prirode sveštena! I ljubavi roditeljska! I rođenje ispunjeno jake ljubavi! I neukrotive strasti majki!

14 Gledajući majka svakog pojedinačno mučenoga i spaljivanoga (sina), ne menjaše se u sled pobožnosti!

15 Gledaše tela dece sagorevana na ognju, i prete nogu i ruku rasejavane po zemlji, i kože sa glava i brada gde vise kao maske!

16 O majko, koja si sada iskusila teže bolove od onih pri njihovom rađanju.

17 O jedina ženo, koja si celovitu (όλόκληρον) pobožnost rodila.

18 Nije te preokrenuo prvenac sin izdišući, niti drugi gledajući u mukama u tebe sa sažaljenjem, niti treći ispuštajući dušu!

19 Nisi plakala videći oči svakoga od njih kako u mukama iskolačeno gledaju svoje mučenje, i nozdrve koje već označavahu njihovu smrt!

20 Gledajući preko mesa (već postradale) dece, meso (sledeće) dece kako gori; i preko ruku, (druge) ruke otsečene; i preko glava, (sledeće) glave skalpirane i otsecane; i kako na već mrtve (sinove), padaju (novi) mrtvi; i gledajući hor dece svoje kako kroz mučenja postaje groblje (πολυάνδριον) - nisi zasuzila!

21 Ne privlače tako slušaoce pesme sirena (vila), ni prijatni za slušanje labudovi glasovi, kao što privlače glasovi dece koja iz muka prizivaju majku.

22 Kolikim li se, po veličini i po broju, mukama mučaše tada majka, kad joj sinovi behu mučeni tolikim čekrcima i kazanima?

23 Ali je pobožni razum njenu utrobu u samim stradanjima osokolio, i pojačao je da prezre privremenu detoljubivost.

24 Mada je gledala pogibiju sedmoro dece i raznovrsnu mnogost mučenja, plemenita majka je sve to prevazišla zbog vere u Boga.

25 Ter, kao da je u savetovalištu svoje duše gledala strašne savetnike: prirodu, i rođenje, i detoljubivost, i mučenje dece.

26 A kao majka imala je za decu dva glasa (na raspolaganju): smrtonosni i spasonosni.

27 (Ipak), nije glasala za spasenje koje za kratko vreme spasava sedam sinova,

28 Nego se setila ova kći Avramova njegove bogopobožne izdržljivosti.

29 O majko nacije! Branioče Zakona, i zaštitniče pobožnosti, i strastoterpče borbe u (materinskoj) utrobi!

30 O plemenitija od muškaraca u izdržljivosti, i od muževa muževnija u trpljenju!

31 Jer, kao što je Nojev kovčeg u potopu, koji potapaše svet, noseći svet u sebi, junački izdržao burne valove;

32 Tako si ti, čuvarko Zakona, odasvud oblivana potopom stradanja, i udarana jakim vetrovima, sinovskim mukama, plemenito podnosila sve bure radi pobožnosti!

Analiza
Pretraga