5Како, дакле, није могуће признати владање над страстима од стране доброразумља (της εύλογιστίας παθοκρατορίαν - власт доброг мишљења над страстима), код њих који нису бежали од болова у огњу?
13А сваки понаособ и сви заједно, међусобно се гледајући, расположени и веома смели, говораху: "Посветимо од свег срца себе Богу, Који нам je дао душе и употребимо наша тела за чување Закона!
27Па ипак, мада им je и због природе и због дружења (της συνήθειας) и врлинских нарави заједно саузрастала љубав братства, подношаху ради побожности преостала браћа да гледају браћу мучену и злостављану до смрти.