1 Ако, дакле, болове до смрти презреше седморица браће, онда се одасвуд по себи признаје да je самовладар над страстима побожни разум.

2 Jep да су, поробивши се страстима, јели оскрнављено, рекли бисмо да су их оне (страсти) победиле.

3 Сада пак није тако, него хваљеним код Бога разумом победише страсти.

4 Код њих (младића) није могуће превидети владавину мисли (την ηγεμονία ν της διανοίας), јер они надвладаше и страст и болове.

5 Како, дакле, није могуће признати владање над страстима од стране доброразумља (της εύλογιστίας παθοκρατορίαν - власт доброг мишљења над страстима), код њих који нису бежали од болова у огњу?

6 Jep као што истакнуте куле у пристаништима, сузбијајући нападе (морских) таласа, пружају мирно пристајање онима који упловљавају;

7 Тако и седмокулно (ή έπτάπυργος) доброразумље ових младића, обезбедивши пристаниште побожности, победи разузданост страсти.

8 Jep они, саставивши свештени хор побожности, сокољаху један другога, говорећи:

9 "Братски умримо, браћо, за Закон! Угледајмо се на она три младића у Асирији, који презреше истограђанску (της ίσοπολίτιδος) пећ (вавилонску).

10 Не будимо плашљиви у показивању побожности!"

11 Један је говорио: "Храбро, Брате!" А други: "Племенито трпи!"

12 A трећи, присетивши се говораше: "Сетите се одакле сте; и којег оца руком да буде заклан ради побожности подношаше Исак."

13 А сваки понаособ и сви заједно, међусобно се гледајући, расположени и веома смели, говораху: "Посветимо од свег срца себе Богу, Који нам je дао душе и употребимо наша тела за чување Закона!

14 Не бојмо се онога који je одлучио да убија.

15 Јер велика борба души и опасност предстоји у вечној муци преступницима заповести Божије.

16 Наоружајмо се, зато, страстогосподарењем (παθοκρατείαν) божанственога разума.

17 Јер тако ћe нас, кад умремо, примити Аврам и Исак и Јаков у наручје своје и сви ћe нас оци похвалити."

18 И свакоме појединачно одвајаноме од Браће његове, говораху они преостали: "Не постиди нас, Брате, нити слажи Браћу нашу претходно умрлу!"

19 Није вам пак непозната братска љубав, коју је божанска и Свемудра Промисао преко отаца рађанима доделио, и кроз мајчину утробу усадио.

20 У којој (утроби) су једнако време обитавала Браћа, и у исто време саздана, и од исте крви израсла, и истом душом усавршена;

21 И у истим временима порођени, и из истих извора млеко пили, од којих се наручја заједнички хране загрљене братољубиве душе;

22 И растући снажније кроз заједничко храњење и свакодневно дружење и остало васпитање и наше у Закону Божијем вежбање (ασκήσεως подвизавање).

23 Пошто je, дакле, тако постало симпатично (састрадално) братољубље, седам браће су имали симпатичнију (састрадалнију) међусобну слогу (једнодушност).

24 Јер одгојени (васпитани) истим Законом, и исте извежбавши врлине, и саодгајивши се у праведном живљењу, већма су се међусобно волели.

25 Јер међусобно ревновање у савршеној врлини (ή όμοζηλία καλοκαγαθίας) повећавало је њихову међусобну наклоност и једнодушност.

26 Јер са побожношћу чињаху себи још жељеније братољубље.

27 Па ипак, мада им je и због природе и због дружења (της συνήθειας) и врлинских нарави заједно саузрастала љубав братства, подношаху ради побожности преостала браћа да гледају браћу мучену и злостављану до смрти.

Analiza
Pretraga