1 A kada i ovaj, bačen u kotao, blaženo umre, dođe sedmi (brat), najmlađi od svih.

2 Sažalivši se na njega tiranin, mada je grdno od braće njegove bio ozlojeđen, videći ga da je već vezan,

3 Pozvavši ga bliže sebi, i pokušavajući da ga savetuje, govoraše:

4 "Vidiš li svršetak bezumlja braće tvoje, jer zbog nepokornosti biše mučeni i pomreše. I ti, ako ne poslušaš, nesrećniče, bićeš mučen i umrećeš i ti pre vremena.

5 A ako poslušaš, bićeš prijatelj (carev) i rukovodićeš nad stvarima carstva."

6 I savetujući to, pozva majku Deteta, da bi ona, smilovavši se zbog gubitka toliko sinova, podstakla preostaloga na spasonosnu dobroposlušnost.

7 A on, pošto ga mati jevrejskim jezikom podstače kao što ćemo reći malo kasnije - reče:

8 "Odrešite me, da kažem nešto caru i svima prijateljima s njime."

9 I obradovavši se veoma (car i njegovi) zbog te najave deteta, odmah ga odrešiše.

10 I potrčavši u blizinu kazana, on reče:

11 "Pogani i od svih lukavih najbezbožniji tiranine! Zar se nisi zasitio, dobivši od Boga dobra i carstvo, da sluge Njegove ubijaš i podvižnike pobožnosti (τους της ευσέβειας άσκητάς) mučiš?

12 Zato će te zadržati božanska Pravda za strašniji i večni oganj i muke, koje te neće ostaviti na sav vek.

13 Nisi se zadovoljio, ti najzverskiji, da, budući čovek, sličnima tebi stradalnicima (τους όμοιοπαθεΐς) i postalima od istih elemenata otsecaš jezik i na ovaj način mučiš i zlostavljaš?

14 Ali oni, plemenito umrevši, ispuniše pobožnost prema Bogu.

15 A ti, zao budući, zlo ćeš zakukati što si bez razloga pobio podvižnike vrline."

16 Zatim i on, imajući umreti, reče:

17 "Neću pobeći (dezertirati) iz plemenite borbe braće moje,

18 Nego prizivam otačkoga Boga, da milostiv bude narodu mome.

19 A tebe, (care), i u ovom životu i kad umreš On će kazniti!"

20 I to poželevši molitvom baci se sam u kazane, i tako predade dušu.

Analiza
Pretraga