1 A sinovi Izrailjevi opet činiše što je zlo pred Gospodom, i Gospod ih dade u ruke Filistejima za četrdeset godina.

2 A bijaše jedan čovjek od Saraje od plemena sinova Danovijeh, po imenu Manoje, i žena mu bješe nerotkinja, i ne rađaše.

3 Toj ženi javi se anđeo Gospodnji i reče joj: gle, ti si sad nerotkinja, i nijesi rađala; ali ćeš zatrudnjeti i rodićeš sina.

4 Nego sada čuvaj se da ne piješ vina ni silovita pića, i da ne jedeš ništa nečisto.

5 Jer gle, zatrudnjećeš, i rodićeš sina, i britva da ne prijeđe po njegovoj glavi, jer će dijete biti nazirej Božji od utrobe materine, i on će početi izbavljati Izrailja iz ruku Filistejskih.

6 I žena dođe i reče mužu svojemu govoreći: čovjek Božji dođe k meni, i lice mu bijaše kao lice anđela Božijega, vrlo strašno; ali ga ne zapitah odakle je, niti mi on kaza svojega imena.

7 Nego mi reče: gle, ti ćeš zatrudnjeti, i rodićeš sina; zato sada ne pij vina ni silovita pića i ne jedi ništa nečisto; jer će dijete biti nazirej Božji od utrobe materine pa do smrti.

8 Tada se Manoje pomoli Gospodu i reče: o Gospode! neka opet dođe k nama čovjek Božji, kojega si slao, da nas nauči šta ćemo činiti s djetetom, kad se rodi.

9 I usliši Gospod glas Manojev; i dođe opet anđeo Gospodnji k ženi kad sjeđaše u polju; a Manoje muž njezin ne bješe kod nje.

10 Tada žena brže otrča i javi mužu svojemu govoreći mu: evo, javi mi se onaj čovjek, koji mi je prije dolazio.

11 A Manoje ustavši pođe sa ženom svojom; i kad dođe k čovjeku, reče mu: jesi li ti onaj čovjek što je govorio ovoj ženi? On odgovori: jesam.

12 A Manoje reče: kad bude što si kazao, kako će biti pravilo za dijete i šta će činiti s njim?

13 A anđeo Gospodnji reče Manoju: žena neka se čuva od svega što sam joj kazao.

14 Neka ne jede ništa što dolazi s vinove loze, i vina ni silovita pića neka ne pije, i ništa nečisto neka ne jede. Što sam joj zapovjedio sve neka drži.

15 Tada reče Manoje anđelu Gospodnjemu: radi bismo te ustaviti da ti zgotovimo jare.

16 A anđeo Gospodnji odgovori Manoju: da me i ustaviš, neću jesti tvojega jela; nego ako hoćeš zgotoviti žrtvu paljenicu, prinesi je Gospodu. Jer Manoje nije znao da je anđeo Gospodnji.

17 Opet reče Manoje anđelu Gospodnjemu: kako ti je ime? da ti zahvalimo kad se zbude što si rekao.

18 A anđeo Gospodnji odgovori mu: što pitaš za ime moje? Čudno je.

19 Tada Manoje uze jare i dar, i prinese Gospodu na stijeni; a anđeo učini čudo pred Manojem i ženom njegovom;

20 Jer kad se podiže plamen s oltara k nebu, anđeo Gospodnji podiže se u plamenu s oltara; a Manoje i žena njegova videći to padoše ničice na zemlju;

21 I anđeo se Gospodnji ne javi više Manoju ni ženi njegovoj. Tada Manoje razumje da je anđeo Gospodnji.

22 I reče Manoje ženi svojoj: zacijelo ćemo umrijeti, jer vidjesmo Boga.

23 A žena mu reče: kad bi htio Bog da nas ubije, ne bi primio iz naših ruku žrtve paljenice ni dara, niti bi nam pokazao svega ovoga, niti bi nam sad objavio takih stvari.

24 I tako ta žena rodi sina, i nadje mu ime Samson; i dete odraste, i Gospod ga blagoslovi.

25 I duh Gospodnji poče hoditi s njim po okolu Danovu, između Saraje i Estaola.