1 "Car Ptolomej Filopator, vojnim zapovednicima u Egiptu i svima postavljenima nad stvarima (državnim) - da se raduju i budu zdravi!

2 Zdravi smo i mi i deca naša, pošto Veliki Bog upravlja stvarima (državnim) kao što želimo.

3 Neki od prijatelja, zlonaravošću (svojom) češće nam dolazeći, ubediše nas da Judejci koji su pod našim carstvom budu sabrani u jednu skupinu (σύστημα) i budu mučeni strašnim kaznama odstupnika (izdajnika);

4 Govoreći kao da nikad neće naše (državne) stvari biti u blagostanju, zbog neprijateljstva koje ovi (Judejci) imaju prema svima narodima, dokle se to ne učini.

5 Oni ih i dovedoše svezane, uz mučenja, kao roblje, bolje reći kao izdajnike, i bez ikakvog saslušanja i ispitivanja nastojahu da ih ubiju, ispunjeni svirepošću divljačkijom od običaja Skita.

6 Mi pak, zapretivši o tome strožije, po blagosti koju imamo prema svima ljudima, jedva takvima život oprostismo; i znajući da Nebeski Bog pouzdano štiti Judejce, kao Otac što se za sinove svagda bori (συμμαχοϋντα),

7 Α uzimajući u obzir sigurno prijateljstvo koje imaju prema nama i naklonost prema pretcima našim, s pravom ih oslobodismo od svake na bilo koji način krivice.

8 I zapovedismo svakome: da se svi vrate svojim kućama, da im ni u jednom mestu niko uopšte ne čini štetu, niti da ih vređa zbog onoga što se besmisleno dogodilo.

9 Jer znate: da ako protiv njih podlo snujemo neko zlo, ili ih uopšte ožalostimo, tada ćemo ne čoveka, nego Gospodara nad svakom silom, Boga Svevišnjega, imati po svemu neizbežno i zauvek kao svoga protivnika radi osvete tih stvari. Budite zdravi!"

10 Primivši tu poslanicu, (Judejci) ne požuriše odmah sa odlaskom, nego još zamoliše cara (za dozvolu), da oni od roda Judejskoga, koji su Svetoga Boga i Božiji Zakon, samovoljno prestupili, budu od njih dužno kažnjeni.

11 Govorahu caru: da oni koji su zbog stomaka prestupili božanske zapovesti, nikada neće biti naklonjeni ni stvarima carevim.

12 A on, prihvativši da govore istinu i saglasivši se, dade im dozvolu za sve: da prestupnike Božijeg Zakona pogube po svim mestima pod njegovim carstvom, slobodno bez ikakve (naknadne) Careve vlasti ili nadzora.

13 Onda, pohvalivši ga veoma kao što dolikovaše, njihovi sveštenici i sve mnoštvo (naroda) uzviknu: Aliluja! - pa sa radošću otidoše.

14 Tada svakoga istonarodnika (svoga) od onih oskvrnjenika (prestuinika), kojega sretoše na putu, kažnjavahu i, s pokazivanjem za primer (drugima), ubivahu.

15 I onoga dana ubiše preko trista ljudi. I provođahu praznovanje s radošću, ubijajući opoganjene.

16 Sami pak oni koji se do smrti držahu Boga, dobivši uživanje potpunog spasenja, otidoše iz grada ovenčani svakim miomirnim cvećem, sa veseljem i klicanjima, pohvalnim i svemelodičnim himnama blagodareći Bogu otaca svojih, večnom Spasitelju Izrailja.

17 I stigavši u Ptolemaidu, koja se zbog svojstvenosti mesta nazivaše Rodoforos (Ružonosna), gde ih shodno njihovoj zajedničkoj želji, očekivahu brodovi, sedam dana,

18 Tamo učiniše gozbu spasiteljnu, pošto im je car dobrodušno dao svakome sve što treba dok ne stigne do svoje kuće.

19 A kada stigoše u miru s odgovarajućim pohvalama (Bogu), i tamo takođe odrediše da te dane praznuju kao radosne (praznične) za sve vreme njihovog privremenog boravka (παροικίας u tuđini);

20 Koje i posvetiše (i zapisaše) na stubu, i na mestu gozbe ustanoviše mesto molitve, pa otidoše nepovređeni, slobodni, preradosni, zemljom i morem i rekom, zaštićivani carevom naredbom, svaki u svoj dom.

21 I veću nego ranije među neprijateljima vlast dobiše, sa slavom i strahom (sa slavljenjem i strahopoštovanjem od njih), više niotkoga ne biše uznemiravani u svojim posedima.

22 I svi dobiše sve svoje (imanje) po polisu, tako da oni (susedi) koji imađahu nešto njihovo, vraćahu im to sa velikim strahom: Jer Preveliki Bog učini savršeno velika dela radi spasenja njihovog.

23 Blagosloven Izbavitelj Izrailjev u večna vremena! Amin.

Analiza
Pretraga