1 A neki Eleazar, muž znamenit, od sveštenika iz unutrašnjosti zemlje, već dostigao u starački uzrast i ukrašen svakom vrlinom u životu, zaustavivši starije oko sebe da prizivaju Svetoga Boga, pomoli se ovako:

2 "Care Velikomoćni (Μεγαλοκράτωρ Velikodržni), Svevišnji, Svedržitelju Bože, Koji svu tvar upravljaš milosrđem,

3 Pogledaj na seme Avramovo, na decu osvećenoga Jakova, na narod osvećenoga udela Tvoga, tuđinca u tuđoj zemlji, nepravedno pogubljavanog, Oče!

4 Ti si faraona, ranijeg gospodara ovoga Egipta, koji imađaše mnoga borna kola, koji se pogordio bezakonom drskošću i velikorečivim jezikom, pogubio sa gordom vojskom potopivši ga u more, projavivši svetlost milosti rodu Izrailjevom.

5 Ti si pogorđenoga bezbrojnom vojskom Senaherima, tiranskog cara Asirskog, koji je kopljem bio već podčinio svu zemlju i pogordio se protiv Svetoga Grada Tvoga, govoreći nadmenošću i drskošću teške (hule), Ti si ga, Vladiko, skršio, javno pokazavši mnogim neznabošcima Tvoju moć

6 Ti si tri prijatelja (mladića) u Vavilonu, koji su dobrovoljno ognju predali svoj život (την ψυχήν) da ne bi služili ispraznim (idolima), orosivši užarenu peć izbavio nepovređene čak i do kose, poslavši plamen na sve protivnike.

7 Ti si Danila, oklevetanoga zavišću i bačenoga u rov lavovima za hranu zverovima, izveo na svetlost nepovređenoga.

8 I Jonu, u utrobi dubinomorskoga kita nemilosrdno topljenoga, pokazao si nepovređenoga svima svojima, Oče!

9 I sada, Ti koji mrziš gordost, Mnogomilostivi, Zaštitniče svega (των όλων σκεπαστά), brzo se pojavi (έπιφάνητι) ovima od roda Izrailjeva, vređanima od mrskih i bezakonih neznabožaca.

10 I, ako je u odseljenju (τη ν αποικία ν - u raseljenju van otadžbine) bezboštvima bio obuzet život naš, onda, izbavivši nas iz ruke neprijatelja, kako izvoliš, Vladiko, pogubi nas Ti smrću;

11 Da se ne bi sujetnomudri (ljudi) pohvalili sujetnim (idolima) za propast ljubljenih (των ήγαπομένων) Tvojih, govoreći: Ni Bog njihov ne izbavi ih!

12 A Ti, Večni, Koji imaš svaku snagu i svecelu vlast (δνναστείαν άπασαν) pogledaj sada: Pomiluj nas, bezumnom uvredom bezakonika lišavane života na način zločinaca!

13 Neka se danas ustraše neznabošci Tvoje nepobedive sile, Prečasni (Έντιμε) Koji imaš silu za spasenje roda Jakovljeva!

14 Moli Te usrdno svo mnoštvo male dece i roditele njihovih sa suzama.

15 Neka se pokaže svima neznabošcima da si sa nama, Gospode, i da nisi odvratio lice Tvoje od nas, nego, kao što si rekao, da: "kad su u zemlji neprijatelja njihovih, nisam ih prezreo", tako i učini, Gospode!"

16 I kad Eleazar već završavaše molitvu, car sa zverima i svom gordošću vojne sile stiže do Hipodroma.

17 I videći to Judejci povikaše veoma jako prema Nebu, tako da i okolne doline zajedno odjeknuše, te izazvaše neizdrživ strah u čitavoj vojsci.

18 Tada Velikoslavni Svedržitelj i Istiniti Bog javivši (έπιφάνας) Svoje Sveto Lice, otvori nebeske dveri, iz kojih dva slavna, strašnog izgleda Anđela siđoše, vidljivi svima, osim Judejcima;

19 I stadoše nasuprot vojnoj sili neprijatelja, i ispuniše je metežom i strahom, i svezaše je nepokretnim svezama.

20 I samo carevo telo bi zahvaćeno užasnutošću, i zaborav obuze njegovu mnogognevljivu drskost.

21 I zveri se povratiše nazad na naoružane vojne snare ko je su ih pratile, i gaziše ih i satiraše.

22 I izmeni se carev gnjev na sažaljenje i suze, zbog onoga što je sam ranije namislio.

23 Jer čuvši krik, i videći sve (Judejce), pale ničice za pogubljenje, zaplaka (car) i sa gnjevom zapreti prijateljima, govoreći:

24 "Zloupotrebljavate carstvo, i tirane prevaziđoste svirepošću, i mene samoga, dobrotvora vašeg, pokušavate već da lišite vlasti i duha (života), tajno smišljajući ono što je štetno carstvu.

25 Ko je taj ko ove, što verno držaše naša utvrđenja u zemlji, odvede od kuće svakoga i bezrazložno okupi ovde?

26 Ko je ove, koji od početka naklonošću prema nama po svemu prevazilaze sve narode, i koji više puta gore od (svih) ljudi doživete nevolje, podvrgnuo ovako bezakonim mukama?

27 Razrešite, raskinite nepravedne okove! Pošaljite ih s mirom svojim kućama! Opozovite sve što ranije učiniste (protiv njih)!

28 Oslobodite sinove Svedržitelja Nebeskog, Boga Živoga, Koji od naših predaka do sada sa slavom daje neometanu postojanost našim (državnim) stvarima."

29 Car, dakle, ovo izgovori, a oni (Judejci), u kratkom vremenu oslobođeni, blagosiljahu Svetoga Spasitelja, Boga svoga, toga časa smrt izbegnuvši.

30 Zatim car, vrativši se u grad, pozva načalnika nad prihodima i naredi da vina i ostalog potrebnog za gozbu daje Judejcima u toku sedam dana, presudivši da u onom mestu u kojem izgledaše da će doživeti pogibiju, da na tom istom mestu u svakom veselju proslave spasenje.

31 Tada oni, ranije porugani i blizu pakla, bolje reći već u njega ušli, umesto gorke i plačevne smrti, učiniše gozbu spasiteljnu; pa mesto spremljeno za njihovo zatiranje i grob, puni radosti razdeliše na sedališta.

32 I okončavši sveplačnu pesmu ridanja, započeše pesmu otačku, hvaleći Spasitelja i Čudotvorca (τεροίτοποιόν) Boga. Odbacivši svaku kuknjavu i jadikovku, sastaviše horove (kola) - znak mirne radosti.

33 A tako isto i car, sabravši tim povodom veliku gozbu, stalno se Nebu velelepno zahvaljivaše za čudesno spasenje koje mu se dogodilo.

34 Oni pak koji su njih (Judejce) ranije smatrali određenima za pogibao i hranu za ptice grabljivice, i s radošću ih (za to) popisivali, (sada) zastenjaše, navukavši na sebe sramotu i stidno ugasiše goruću drskost.

35 Α Judejci, kao što napred rekosmo, sastavivši već pomenuti hor (kolo) slavljahu sa gozbom u radosnim hvalama (Bogu) i u psalmima.

36 I odrediše zajednički o tome zakon (θεσμόν odluku) za svaku njihovu zajednicu (παροικίαν parokiju) kroz naraštaje: urediše da praznuju ove rečene dane kao radosne (praznične), ne radi pića i prejedanja, nego zbog spasenja koje im je došlo od Boga.

37 A dođoše i caru moleći da ih otpusti svojim kućama.

38 A popisivahu ih od dvadeset petog (dana) meseca Pahona (april/maj) do četvrtoga (dana) meseca Epifa (jun/jul), tokom četrdeset dana. A činiše njihovu pogibao od petog do sedmog (dana) meseca Epifa, tokom tri dana,

39 U kojima i velikoslovno projavi milost Svoju Gospodar sviju, izbavivši ih sve, zajedno nepovređene.

40 I gošćahu se, snabdeveni od cara svim potrebnim, do dana četrnaestoga (meseca Epifa), u koji dan i molbu učiniše za svoje otpuštanje.

41 I car, odobrivši im, napisa im nižepotpisanu poslanicu (upućenu) vojnim zapovednicima po gradovima, koja velikodušno imađaše preporuku (za njih).

Analiza
Pretraga