1 Tada (car), dozvavši Ermona, nadležnoga za staranje o slonovima, i ispunjen velikim gnjevom i jarošću po svemu nepromenljiv,

2 Zapovedi (mu) da sledećeg dana obilnim pregrštima tamjana i sa što više jakog (akράτω) vina napoji slonove, kojih beše pet stotina na broj; pa kad podivljaju od obilnog napijanja, da ih izvede na susret sa smrću Judejaca.

3 I on, naredivši ovo, otide na pirovanje, okupivši od prijatelja i iz vojske one koji najviše mržahu Judeje.

4 Načelnik pak slonova Ermon zapoveđeno pažljivo izvršavaše.

5 A službenici određeni za to iziđoše uveče i vezivahu ruke nesrećnim (Judejcima) i starahu se za ostalo obezbeđenje oko njih, smatrajući da će tokom noći pleme (Judejsko) zajedno doživeti konačno uništenja.

6 Α Judejci, koji neznabošcima izgledahu lišeni svake zaštite zbog nevolje koja ih je odasvud okovima zahvatila,

7 Svedržitelja Gospoda i nad svakom silom Gospodarećega, milostivoga Boga i Oca svoga, neprestanim vapajem svi sa suzama prizivahu, moleći se:

8 Da izmeni bezbožnu protiv njih odluku i da ih veličanstvenom pojavom (μετά μεγαλομεροϋς επιφανείας) izbavi od spremljene im kraj nogu smrti.

9 Njihovo, dakle, usrdno moljenje uzdizaše se na Nebo.

10 A Ermon, napojivši nemilosrdne slonove, nasićene mnogim davanjem vina ispunjenog tamjanom, dođe ujutru u dvor da o tome obavesti cara.

11 A od večnoga vremena dobra tvorevina, davana noću i danju od Davaoca onima kojima On hoće - san, bi poslat deo njega caru.

12 I slatkim i dubokim (snom) zahvaćen, dejstvom Vladara (Nebeskog), on dosta promaši od svoje bezakone namere, i od svoje uporne namisli bi mnogo obmanut.

13 Α Judejci, mimoišavši unapred određeni čas, hvaljahu Svetoga Boga svoga i opet moljahu Blagopomirljivoga da pokaže snagu Svoje velikomoćne Desnice gordim neznabošcima.

14 Kada pak nastupi već skoro i deseti čas (4 posle podne), nadležni za pozivanje (šef protokola), videći da su se pozvani (na gozbu) već okupili, uđe k caru i zakuca.

15 I jedva ga probudivši, kaza mu da čas gozbe već prolazi, podnoseći mu o tome izveštaj.

16 Razmislivši car o tome, otide na piće (na gozbu), i naredi prisutnima na gozbi da zalegnu naspram njega.

17 Dok gozba trajaše on podsticaše one koji u pirovanju uživahu da sadašnje učešće u gozbi, kojim su počastvovani, provode u što većem veselju.

18 Dok je druženje i razgovor poduže trajao, car pozva Ermona i zapitivaše sa strogom pretnjom radi kojeg uzroka biše ostavljeni Judejci da prežive ovaj dan.

19 A kad mu ovaj pokaza da je zapoveđeno još tokom noći potpuno ispunio, i prijatelji mu to posvedočiše;

20 Imajući svirepost goru od Falarida (tiranina), car reče: "Neka oni (Judejci) zahvale današnjem snu, ali za sutrašnji dan neodložno pripremi na isti način slonove za uništenje bezakonih Judeja."

21 Kada to car reče, odmah se svi zajedno prisutni s radošću saglasiše, pa odoše svaki svome domu.

22 I utrošiše vreme noći ne toliko na san, koliko na smišljanje svakojakih poruga ovima koje smatrahu nesrećnicima.

23 A čim jutarnji petao zapeva, i Ermon pripremi (razdraži) zverove i pokrenu ih ka velikim arkadama (stubovima).

24 Mnoštvo pak naroda iz grada okupi se na ovo najžalosnije pozorište, očekujući jutro s nestrpljenjem.

25 A Judejci u ovo kratko (predsmrtno) vreme, boreći se s dušom (ψυχολκούμενοί), sa mnogim suzama i plačevnim pesmama moljahu se, pružajući ruke Nebu, moleći Prevelikoga Boga da im opet brzo pomogne.

26 No još sunčevi zraci ne izgrejaše i car dočekivaše prijatelje, predstade mu Ermon i pozivaše na izlazak, ukazujući da je careva želja spremna za izvršenje.

27 Kada (car) to sasluša, iznenadi se zbog nepropisanog izlaska (iz dvora), pa sasvim zahvaćen zaboravnošću (άγνωσία), zapita kakva je to stvar za koju je spremno za njega izvršenje.

28 A i ovo (zaboravljanje) beše delo Boga Gospodarećega nad svima, Koji je naveo na njegov um zaborav svega što je ranije namislio.

29 Ermon pak i svi prijatelji ukazivahu: "Zverovi i vojska pripremljeni su, care, shodno tvojoj izričitoj naredbi!"

30 A on se na te reči ispuni velikim gnjevom - zato što se Promislom Božijim o ovome raseja sva njegova zamisao, pa pogledavši s pretnjom reče:

31 "Kad bi ovde bili (tvoji) roditelji ili deca, onda bih ovim divljim zverovima spremio bogatu hranu umesto nevinih prema meni i mojim pretcima Judejaca, koji su (nam) izuzetno pokazivali sasvim pouzdanu vernost.

32 Ali, da nije zbog ljubavi družbe (od detinjstva) i službe (tvoje), ti bi umesto njih bio lišen života."

33 Tako Ermon podnese neočekivanu i opasnu pretnju, te se izgledom i licem smrknu.

34 I svaki od prijatelja (carevih) postiđen povuče se, i sakupljeni narod otpustiše svakoga na svoj posao.

35 A Judejci čuvši ovo od cara, hvaljahu Javljenoga (τον Επιφανή Slavnoga) Boga i Cara nad carevima, zato što se udostojiše da i ovu pomoć Njegovu dobiju.

36 A car opet po istim pravilima učini gozbu, i podsticaše (zvanice) da se predaju uživanju.

37 I pozvavši Ermona, sa pretnjom reče: "Koliko ti puta treba zapovedati za jedno isto, nesrećniče?

38 Sada opet pripremi slonove za sutra radi uništenja Judeja."

39 A srodnici (velikaši) koji s njime seđahu (na gozbi), čudeći se njegovom nepostojanom umu, rekoše ovo:

40 "Care, dokle ćeš nas kao nerazumie iskušavati, zapovedajući već treći put da ih unište, i opet kad dođe do same stvari promenom opozivaš svoje naredbe?

41 Zbog toga je grad usled iščekivanja u metežu, i ispunjuje se masama, i već više puta je u opasnosti da bude razgrabljen."

42 Tada car (Filopator), u svemu kao (tiranii) Falarid, ispunivši se bezumlja, i ne smatrajući za išta nastale u njemu duševne promene za zaštitu (έπισκοπήν) Judejaca, zakle se neostvarivom zakletvom, odredivši da ih neodložno pošalje u pakao zdrobljene nogama i stopama zverova (slonova);

43 I da će vojnim pohodom na Judeju brzo je sravniti sa zemljom ognjem i kopljem, a njihov nepristupni (άβατον) za nas Hram da će odmah ognjem oboriti (sažeći), i učiniti ga za sva vremena pustim za one koji tamo prinose žrtve.

44 Tada prijatelji i srodnici (carevi) otidoše radosni i uvereni, a zapovediše da vojne snage čuvaju najvažnija mesta grada.

45 A načelnik slonova dovede zveri skoro da kažemo do stanja pomahnitalosti napajanjem mirišljavim vinom mešanim s tamjanom, i (uz to još) opremljene strašnim oruđima.

46 U zoru, dok grad već beše ispunjen neizbrojivim masama prema Hipodromu, on uđe u dvor (carev) podsećajući cara na predstojeće.

47 Α ovaj, ispunivši svoj bezbožii razum velikim gnjevom, sa svom snagom jurnu za zverovima želeći nepopustljivim srcem i zenicama (sopstvenih) očiju da vidi bolnu i nesrećnu propast unapred osuđenih (Judejaca).

48 I dok slonovi i prateće naoružane snage izlažahu na kapiju, Judejci, videći prašinu od kretanja mase i čuvši potmuli topot te gužve,

49 Smatrajući da im je to poslednji trenutak života i kraj najnesrećnijeg očekivanja, udariše u tužni plač i vapaje, i ljubljahu jedni druge grleći se sa srodnicima i padajući im na ramena: roditelji deci i majke kćerima; druge pak žene imahu novorođenu decu na dojkama koja sisahu poslednje mleko.

50 Pa onda, sećajući se bivalih im i ranije zaštita s Neba, padoše svi zajedno ničice na zemlju, i decu odvojivši od dojki,

51 Zavapiše glasom veoma velikim, preklinjući Gospodara svake sile da im se Svojom pojavom (μετ επιφανείας) smiluje, jer se već nalaze pred vratima ada.

Analiza
Pretraga