1 I svuda gde je stigla ova naredba (cara Ptolomeja), organizovane su neznabošcima javnim troškom gozbe sa vriskom i veseljem, kao da je, izdavna u njima ukorenjena mržnja u srcu (κατά διάνοιαν) (prema Jevrejima), sada se (zajedno) sa slobodom ispoljavala.

2 A među Judejcima beše neutešna žalost i sveplačni sa suzama vapaj, jer im srce beše odasvud raspaljeno uzdi-sajima, i ridahu zbog iznenada donete protiv njih neočekivane presude uništenja.

3 Koja oblast, ili koji grad, ili koje uopšte naseljeno mesto, ili ko]i putevi ne behu ispunjeni njihovom kuknjavom i lelecima?

4 Jer su tako sa grubošću nemilosrdne duše grupno odašiljani (caru) od mesnih vojnih zapovednika, da su, zbog neobičnih mučenja, i neki od neprijatelja, gledajući na opšte ljudsko sažaljenje i pomišljajući na neizvesnu prevratnost (ljudskog) života, oplakivali njihovo zlonesrećno odašiljanje (u progonstvo).

5 Jer odvođeno bi mnoštvo staraca ukrašenih sedinom, koji zbog sporosti nogu u sled starosti i pogrbljenosti, biše (od vojnika) bez ikakvog stida prisiljavani da se brzo kreću, te padahu (po putu).

6 A i mlade žene, koje su nedavno radi zajednice braka tek uvedene u bračnu odaju, umesto u radosti uzeše udela u plaču, i kosa im, mirisima namazana, bi ulepljena prašinom, i biše vođene gologlave, te umesto svadbenih pesama sve imađahu plač, rastrzavane mukama od tuđinaca.

7 I vezane behu javno i nasilno vučene do ukrcavanja u lađu.

8 Njihovi pak supruzi, u punom mladalačkom uzrastu, konopcima umesto mladenačkim vencima vezani oko vratova, umesto gozbi i mladalačke bezbrižnosti, provođahu ostale dane braka u plaču, gledajući pakao gde im već leži kraj nogu.

9 I biše odvedeni (u lađe) na način zverova, vučeni u teškim gvozdenim okovima, a (u lađama) neki biše vezani vratovima za klupe lađa, a neki opet nogu vezanih neraskidivim okovima.

10 I još (uz to), iznad njih bi postavljen gust red dasaka, da bi im odasvud oči bile u mraku, imajući (tako) za celo vreme plovljenja (do Aleksandrije) tretman zločinaca.

11 A kada biše dovedeni do mesta zvanog Shedija i plovidba bi okončana, kao što je car bio odredio, zapovedi da ih okupe u Hipodrom ispred grada (Aleksandrije), koji imađaše visoko ogradno okruženje - i beše veoma pogodan za primer poruge svima koji ulaze u grad i onima koji iz grada odlažahu u unutrašnjost zemlje - da ne bi (Judeji) opštili ni sa njegovim vojnicima, niti uopšte bili udostojeni krova.

12 A kada to bi, ču (car) da njihovi sunarodnici tajno odlaze iz grada da izbliza (vide i) oplakuju nesrećnu sudbinu svoje braće;

13 Pa se razgnjevi i naredi da i njima zajedno na isti način strogo učine kao onima, te da ni na koji način ne izbegnu njihovu kaznu.

14 A da se sve pleme (το φϋλον, Judejsko) popiše po imenu, da ih, ne kao kroz nekada ranije poznate ropske radove, nego telesno da ih unakaze kroz naređena mučenja i na kraju unište za jedan dan.

15 Tako bivaše njihov popis sa grubom žurbom i revnosnim utrkivanjem, od istoka sunčevog do zapada, u toku četrdeset dana, imajući neuspešan kraj.

16 A car naveliko sve vreme ispunjavan zadovoljstvom, činjaše simpozijume (gozbe) kod svih idolišta, hvaleći zabludelim daleko od istine razumom i prljavim ustima gluve idole, koji im ne mogu govoriti ni pomagati, a protiv Prevelikoga Boga govoraše neprilične stvari.

17 A posle napredrečenoga vremenskog perioda, izvestiše pisari cara da više ne mogu vršiti popis Judejaca usled njihovog neizbrojivog mnoštva.

18 Jer ih u unutrašnjosti zemlje ima još vrlo mnogo, od kojih neki behu još okupljeni po kućama, a drugi po mestima (rasejani), tako da je (popisivanje) bilo nemoguće svim vojnim zapovednicima po Egiptu.

19 A kada im (car) strožije zapreti, kao da su bili podmićeni da izmisle izbegavanje (polisa), desi se da se i on jasno ubedi u to.

20 Jer mu sa dokazom govorahu (pisari): da im je nestalo i hartije i pisarskih pera kojima su se služili.

21 A ovo beše delo (ενέργεια) nepobedivog Promisla Onoga Koji s neba pomagaše Judejcima.

Analiza
Pretraga