1 Doznavši za to bezbožii (car) toliko se najedio, da se gnjevio ne samo na (Jevreje) Aleksandrijce, nego je većma neprijateljevao prema onima u unutrašnjosti zemlje, i zapovedio da brzo sakupe sve njih na jedno mesto i da ih najgorom smrću liše života.

2 A kada se to sprovođaše, rđav se glas raširi protiv roda (Judejskog), među ljudima gotovima na zlodela, dajući im povoda za raspoloženie (na zlo), kao da su od toga (samo) zakonima (dosad) bili sprečavani.

3 Judejci pak držahu nepromenjenu prema caru naklonost i poverenje.

4 No poštujući Boga i vladajući se (πολιτευόμενοι) po Njegovom Zakonu, izdvajahu se (od drugih) odnosno jela, zbog čega se nekima činjahu mrski.

5 I ukrašavajući svoj odnos (prema drugima) dobrodeteljnošću pravednih dela, postaše prijatni (ευδόκιμοι cenjeni) svima ljudima.

6 No tu dobrodeteljnost u svemu (εν πάσιν ... εύπραξίαν), ο kojoj se pričaše, inoplemenici nimalo ne uvažavahu,

7 Nego mnogo pričahu o njihovoj različitosti (διάστασιν izdvajanju) u klanjanju i u jelima, govoreći da ti ljudi nisu poslušni ni caru ni snagama (carevim), nego su protivni i jako se suprotstavljaju stvarima (države); i tako im nanošahu ne malu klevetu.

8 Α Jelini u gradu (Aleksandriji) ničim ne povređeni (od Judeja), videći neočekivani metež (ταραχήν) oko ovih ljudi i neometane napade (na njih), da pomognu nisu mogli, jer stanje beše tiransko, ali ih utešavahu i negodovahu, i smatrahu da će se to (stanje brzo) promeniti.

9 Jer (govorahu) da neće tako biti prezren toliko veliki narod (τηλικοϋτο σύστεμά), koji nije ništa skrivio.

10 Α već i neki susedi i prijatelji i saradnici u trgovini, uzimajući tajno nasamo neke od Judejaca, obećavahu da će ih pomagati i sve moguće pružati kao pomoć.

11 Onaj pak (car), nadimajući se sadašnjim blagostanjem, i ne sagledavajući moć Prevelikoga Boga, i smatrajući da će zauvek ostati pri istoj odluci (βουλή), napisa protiv njih (Jevreja) ovakvu poslanicu:

12 "Car Ptolomej Filopator svima u Egiptu, i po mestima vojnim zapovednicima i vojnicima - da se raduju i budu zdravi!

13 A zdrav sam i ja sam i naše (državne) stvari.

14 Kada beše naš vojni pohod u Aziju, kao što i vi znate, koji neometanom pomoćju bogova (i našom snagom) bi doveden po želji do (najboljeg) svršetka,

15 Smatrali smo da ne nasiljem koplja, nego snishodljivošću i mnogim čovekoljubljem pridobismo narode koji žive u Celesiriji i Fenikiji, i dobrovolьno im činismo dobro.

16 I svetilištima po gradovima davši mnoge darove, dođosmo i u Jerusalim, i uziđosmo da odamo čast Svetilištu prokletnika (Judeja), koji nikad ne prestaju sa bezumljem.

17 A oni rečju prihvatiše naš dolazak, a na delu lažno. Kada mi zaželesmo da uđemo u Hram njihov i počastvujemo (ga) lepim i prekrasnim darovima

18 Naduveni svojom starom gordošću, sprečiše nam ulazak, lišavajući sebe naše sile, zbog koje imamo čovekoljublje prema svima ljudima.

19 I javno projavivši svoje prema nama neprijateljstvo, kao jedini (μονώτατοι) iz među naroda koji nad carevima i svojim dobrotvorima uzdižu vratove, ne hoteći ništa pravo (γνήσιον) činiti.

20 Mi pak, saodnoseći se shodno njihovom bezumlju, i sa pobedom vrativši se u Egipat susrećući čovekoljubivo sve narode, učinismo kako je trebalo.

21 I u tome, svima obznanujući nezlopamtljivost prema njihovim sunarodnicima (u Egiptu), i zbog njihove (ranije) saradnje u borbi i zbog mnoštva stvari koje smo im izdavna s prostotom poverili, osmelili smo se da promenimo (stanje), te da ih udostojimo građanstva Aleksandrinaca i učinimo udeonicima doživotnih sveštenika (žrečeva Dionizijskih misterija).

22 No oni to suprotno primiše, i (svojom) urođenom pokvarenošću odbacivši dobro, i neprestano naginjući zlu,

23 Ne samo da odbiše dragoceno građanstvo (aleksandrijsko), nego se i glasno i ćutke gnušaju onih svojih malobrojnih (sunarodnika) koji su prema nama iskreno raspoloženi; i sa svojim sramnim načinom življenja svaki čas očekujući da ćemo mi brzo uništiti (državne) stvari.

24 Zato i mi, dobro uvereni dokazima da nam ovi (Judejci) u svemu misle zlo, i promišljajući da se ne desi da kasnije iznenada naiđe na nas metež, te da ove bezbožnike i s leđa izdajnike i varvare ne budemo imali kao neprijatelje;

25 Zapovedismo da odmah, čim (vam) stigne ova poslanica, istoga časa pošaljete nam sa ženama i decom ove napred navedene sa poniženjima i mučenjima, odasvud vezane gvozdenim okovima, radi strašne i sramne smrti, kakva odgovara neprijateljima (δυσμενέσΐ).

26 Jer kada oni budu skupa kažnjeni, zaključujemo da će nam u daljem vremenu stvari (državne) biti sasvim u stabilnosti i najboljem stanju.

27 Ako li neko sakrije nekog od Judejaca, od starca do malog deteta i odojčeta, biće sa celim domom najstrašnije usmrćen (άποτυμπανισθήσεται mučen do smrti).

28 Onaj pak koji htedne da dojavi (nekoga od njih), taj će za to dobiti imovinu okrivljenoga i od carskog novca dve hiljade drahmi i dobiće slobodu i počasni venac.

29 A svako mesto, gde uopšte bude uhvaćen skriveni Judejin, neka bude pusto i ognjem spaljeno i svakoj smrtnoj prirodi u svemu neupotrebljivo na večna vremena."

30 Takva je, dakle, bila sadržina (τύπος) te poslanice (careve).