1 A prvosveštenik Simon, pavši na kolena naspram Hrama i ruke ispruživši smerno, učini ovakvu molitvu:

2 "Gospode, Gospode, Care nebesa i Vladaru sve tvari, Sveti u svetima, Jedinovladajući (Μόναρχέ), Svedržitelju, pogledaj na nas ugnjetavane od bezbožnoga i skvernoga, drskošću i moćju nadmenoga!

3 Jer Ti si Tvorac svega i sve održavaš, Gospodar si pravedni, i one koji drskošću i gordošću nešto čine Ti sudiš.

4 Ti si one koji su ranije nepravdu učinili, među kojima behu divovi što se uzdaše u snagu i drskost, pogubio, navevši na njih neizmernu vodu (potopa).

5 Ti si Sodomljane, koji činjahu gordost i biše poznati po porocima, ognjem i sumporom spržio, stavivši ih za primer sledećim naraštajima.

6 Ti si drskoga Faraona, koji je porobio narod Tvoj sveti Izrailj, kaznio mnogim i raznim kaznama, obznanivši Tvoju silu i time obznanivši Tvoju veliku vlast;

7 I kad on gonjaše narod (Tvoj) s kolima i velikim mnoštvom, pokrio si dubinom morskom, a one koji su se pouzdali (έμπιστεύσαντας pοverovali) u Tebe - Gospodara svekolike tvorevine, čitave si proveo;

8 Koji kada videše dela ruke Tvoje, hvalu odadoše Tebi Pantokratoru!

9 Ti, Care, stvorivši beskrajnu i neizmernu Zemlju, izabrao si grad ovaj i osvetio mesto ovo u Ime Tvoje, Koji nemaš potrebe ni u čemu; i proslavio si veličanstvenim javljanjem (παρεδόξασας εν επιφάνεια μεγαλοπρεπει), učinivši sastav njegov na slavu velikog i prečasnog Imena Tvog.

10 I ljubeći (αγαπών) dom Izrailjev obećao si da: ako bude našeg odstupanja, i naiđe na nas stešnjenost, pa dođemo u mesto ovo i pomolimo se, uslišićeš molitvu našu.

11 I zaista si Veran i Istinit!

12 Pa pošto si više puta, kad oci naši biše u nevolji, pomogao im u poniženju, i izbavio ih iz velikih zala;

13 Evo i sada, Sveti Care, zbog mnogih i velikih naših grehova, mučeni smo i porobljeni neprijateljima našim, i paralisani u nemoćima.

14 A u našem padu ovaj drznik i skvrnitelj sprema se da sasvim posrami ovo na Zemlji posvećeno Imenu slave Tvoje sveto mesto.

15 Jer obitalište Tvoje Nebo nebesa, nedostižno je ljudima!

16 No pošto si blagoizvoleo da slava Tvoja bude u narodu Tvome Izrailju, osvetio si mesto ovo.

17 Nemoj nam se svetiti (εκδίκησης) nečistotom njihovom, niti nas kazni oskvrnjenjem (njihovim), da se ne hvale bezakonici u gnjevu svome, niti da se raduju u gordosti jezika svoga, govoreći:

18 Mi pogazismo Dom Osvećenja kao što se gaze domovi gnusota (idolopokloničkih).

19 Izbriši grehe naše, i uništi prestupe naše, i javi milost Tvoju u čas ovaj!

20 Neka nas brzo preduhitre milosrđa Tvoja! I daj da Te hvale usta dole palih i satrvrnih dušom,učinivši nam mir."

21 Tada Svenadzirući Bog i Praotac (Προπατωρ), Sveti u svetima, uslišavši zakonito moljenje, kazni onoga koji se uvredom i drskošću beše vrlo pogordio:

22 Potrese ga s jedne i druge strane kao treku vetar, tako da je pao nepokretan na tlo, a još i udovima paralisan, pa nije mogao ni progovoriti, svezan pravednim sudom (Božijim).

23 Zato njegovi prijatelji i telohranitelji, videći brzu i strogu kaznu koja ga pogodi, bojeći se da i život ne ispusti, hitno ga izvukoše napolje, obuzeti prevelikim strahom.

24 U vremenu pak nešto kasnijem, povrativši se sebi (car), nimalo se ne pokaja mada beše kažnjen, nego otide sa strašnim pretnjama (Judejcima).

25 Vrativši se u Egipat on poveća svoju zlobu, (potstaknut) od svojih napred pomenutih drugova u piću i prijatelja (εταίρων), otuđenih od svega što je pravedno.

26 I ne samo da se ne zadovolji bezbrojnim nemoralnim delima, nego i do tolike drskosti dođe da je širio po mestima klevete (na Judejce); a i mnogi od prijatelja (njegovih), videći carevu nameru, i oni se povedoše za njegovom voljom.

27 I odluči da javno protiv naroda (Judejskog) raširi sramotu, pa na kulu dvora (carskog) postavi stub sa ucrtanim natpisom:

28 "Niko od onih koji ne prinose žrtve (idolima), ne sme ulaziti u svoja svetilišta, a svi Judejci (u Egiptu) da se popišu (εις λαογραφίαν) i podvedu pod stanje slugu (robova), a koji se protive, da ih na silu dovedu i liše života.

29 A popisivanima da se utisne vatreni žig na telu: znak Dionisa — list bršljana, koji će zatim biti uneti u kataloge umanjene slobode i prava (εις την προσυνεσταλμένην αυθεντία ν)."

30 Da ne bi pak svima izgledao neprijatelj, napisao je ispod: "A ako neki od njih (Judejca) budu hteli da učestvuju sa posvećenima u obrede (idolske), takvi neka budu izjednačeni sa građanima Aleksandrije."

31 Tako, neki (Judejci), zbog grada (Aleksandrije), prezirući temelje Grada pobožnosti (Jerusalima), olako sebe podčinjavahu (carevoj naredbi), kao da će dobiti neku veliku čast od budućeg druženja s carem.

32 No većina (Judejaca) junačkom dušom osnaži se i ne odstupiše od pobožnosti (της ευσέβειας), i davahu novac u zamenu za život bez straha, nastojeći da se izbave od popisa (u kataloge).

33 I behu ispunjeni nadom da he dobiti zaštitu (od Boga), i gnušahu se onih koji od njih odstupahu, i smatrahu ih kao neprijatelje naroda, i odbijahu da s njima opšte i da ih pomažu.

Analiza
Pretraga