1 I ču Dimitrije (I Sotir) da pade Nikanor i vojna snaga njegova u ratu, pa naknadno odluči da Vakhida i Alkima po drugi put pošalje u zemlju Judinu i desno krilo vojske s njima.

2 I oni otidoše putem u Galgalu i napadoše na Mesalot kod Arvila; i zauzeše ga i pobiše duše (živote) mnogih ljudi.

3 I prvoga meseca (Nisana) godine sto pedeset druge* ulogoriše se kod Jerusalima.

4 Pa otidoše i pređoše u Vereju sa dvadeset hiljada ljudi i dve hiljade konjice.

5 A Juda beše ulogoren u Elasi i tri hiljade ljudi izabranih sa njime.

6 I videše (njegovi ljudi) masu vojnih snaga da ih je mnogo, i uplašiše se veoma; i izbegoše mnogi iz logora, te ne ostade od njih samo osamsto ljudi.

7 I videvši Juda da se rasturi tabor njegov, a bitka ga pritiskivaše, slomi mu se srce, jer nemaše vremena da ih sakupi,

8 I smožden reče preostalima: "Ustanimo i izađimo na protivnike, možda ipak možemo ratovati protiv njih."

9 I odvraćahu ga govoreći: "Nećemo moći, nego spasimo sada duše (živote) naše, i vratićemo se sa braćom i ratovaćemo protiv njih, a sami smo malobrojni".

10 I reče Juda: "Neka mi ne bude da učinim tu stvar – da bežim od njih! Ako nam je došlo vreme neka i umremo hrabro za braću našu i nemojmo dati povod za kaljanje slave naše."

11 I krete vojska (sirijska) iz logora i postavi se za susret s njima, i razdeliše konjicu u dva dela, i oni sa praćkama i strelama iđahu ispred vojske, i svi prvi snažniji među borcima.

12 A Vakhid beše na desnom krilu. I približi se bojni stroj sa dve strane i trubljahu trubama.

13 I zatrubiše i oni oko Jude trubama, i potrese se zemlja od jeke vojnih tabora; i bi borba prsa u prsa od jutra do večera.

14 I vide Juda da je Vakhid i glavna snaga vojske na desnoj strani, te se sabraše oko njega svi koji imađahu junačko srce.

15 I skršiše oni desno krilo (neprijatelja), i goniše za njima do gore Azota.

16 A oni na levom krilu videše da je skršeno desno krilo, pa se okrenuše u stopu za Judom i njegovima otpozadi.

17 I bi teška borba, i padoše mnogi (nasmrt) ranjeni od jednih i drugih.

18 I pade Juda, a ostali pobegoše.

19 I uzeše Jonatan i Simon Judu brata svoga i pogreboše ga u grobu otaca njegovih u Modinu

20 I oplakaše ga i ridaše za njim sav Izrailj plačem velikim, i žaljahu mnogo dana, i rekoše:

21 "Kako pade moćni (junak), spas Izrailja!"

22 I ostale reči (istorije) Judine, i ratovi, i dobri podvizi (των άνδραγαθιών) koje učini, i veličanstvenost njegova, nisu zapisani, jer su vrlo mnogobrojni.

23 I bi po skončanju Judinom, izbiše (u javnost) bezakonici u svim predelima Izrailja, i iznikoše svi delatelji nepravde. U dane one nasta vrlo velika glad, a izdade i zemlja zajedno s njima.

24 I izabra Vakhid bezbožne ljude i postavi ih za upravitelje zemlje.

25 I oni tražahu i ispitivahu prijatelje Judine i vođahu ih pred Vakhida, i činjaše im osvetu i izvrgavaše ih ruglu.

26 I bi velika nevolja u Izrailju, koja ne bi od dana od kad se ne pojavi Prorok među njima.

27 I okupiše se svi prijatelji Judini i rekoše Jonatanu:

28 "Od kada brat tvoj Juda skonča, nema čoveka sličnoga njemu da izađe i uđe (otiđe i vrati se) pred neprijatelje i Vakhida, i među neprijateljstvujuće narodu našem.

29 Zato, dakle, tebe izabrasmo danas da nam budeš umesto njega načelnik i vojskovođa da ratuješ rat naš."

30 I prihvati Jonatan u ono vreme vođstvo, i ustade umesto Jude brata svoga.

31 I dozna to Vakhid i tražaše da ga ubije.

32 I dozna Jonatan i Simon brat njegov i svi oni sa njime, i pobegoše u pustinju Tekoe, i ulogoriše se na vodi jezera Asfar.

33 I dozna Vakhid u dan subotnji i dođe on i sva vojska njegova preko Jordana.

34 I posla Jonatan brata svoga (Jovana), vođu pratećeg naroda, i zamoli Navuteje prijatelje njegove, da im povere svoju mnogu komoru.

35 I iziđoše sinovi Jamvrini iz Midava, i uhvatiše Jovana i sve što imađaše (sa sobom) i s tim otidoše.

36 A posle tih reči (događaja) javiše Jonatanu i Simonu bratu njegovom da sinovi Jamvrini prave veliku svadbu i dovode nevestu iz Nadavata, kćer jednog od uglednih velikaša Hananejskih, sa velikom pompom.

37 I setiše se krvi Jovana brata svoga, i iziđoše i sakriše se pod okriljem gore.

38 I podigoše oči svoje i videše, i gle beše žagor i svatovi veliki; i iziđe ženik i prijatelji njegovi i braća njegova na susret onima (s nevestom) sa bubnjevima i muzikom i mnogim oružjem.

39 I podigoše se na njih iz zasede (Jonatan i njegovi), i pobiše ih; i padoše mnogi (nasmrt) ranjeni, a preostali pobegoše u goru; i uzeše sav plen njihov.

40 I pretvori se svadba u žalost, i zvuk muzike njihove u plač.

41 I osvetiše osvetu krvi brata svoga, i vratiše se u blato kod Jordana.

42 I ču Vakhid, i dođe u dan subotnji do kamenitih obala Jordana sa mnogom vojskom.

43 I reče Jonatan ljudima oko sebe: "Ustanimo i borimo se za duše naše, jer nije danas kao juče i prekojuče.

44 Jer evo rat je ispred nas i iza nas, a voda Jordanska odovud i odonud, i blato i šuma, i nema mesta da se sklonimo.

45 Sada, dakle, zavapite ka Nebu, da se spasete od ruke neprijatelja naših."

46 I započe borba, i pruži Jonatan ruku svoju da udari Vakhida, i ovaj izmače od njega unazad.

47 I uskoči Jonatan i oni s njime u Jordan i preplivaše na drugu stranu, a (protivnici) ne pređoše na njih preko Jordana.

48 I padoše u Vakhida onoga dana oko hiljadu ljudi.

49 I vrati se (Vakhid) u Jerusalim, i podizaše gradove utvrđene u Judeji: tvrđavu u Jerihonu, i Emaus i Vetoron i Vetilj i Tamnatu i Faraton i Tefon, sa zidovima visokim i vratima i zaporima.

50 I postavi posadu u njima da neprijateljuje Izrailju.

51 I utvrdi grad Vetsuru i Gazaru i tvrđavu (u Jerusalimu), i postavi u njima vojske i rezerve hrane.

52 I uze sinove starešina zemlje za taoce i stavi ih u tvrđavi u Jerusalimu u zatvor.

53 I u godini sto pedeset trećoj*, drugoga meseca, naredi Alkim da sruše zid unutrašnjeg dvorišta Svetinje (Hrama); i razori dela Proroka (Božijih), i poče rušiti.

54 U to vreme Alkim dožive udar, i sprečena biše dela njegova, i zavezaše mu se usta, i posta paralisan, i ne mogaše više izgovoriti reč i zapovedati o domu svome.

55 I umre Alkim u ono vreme sa mukom velikom.

56 I vide Vakhid da umre Alkim, i vrati se caru. I mirna bi zemlja Judina dve godine.

57 I odlučiše se svi bezakonici, govoreći: "Gle, Jonatan i oni s njime uvereni su da žive u miru. Sada, dakle, dovedimo Vakhida i pohvataće ih sve u jednoj noći."

58 I otišavši savetovahu mu to.

59 I podiže se (Vakhid) i dođe (u Judeju) sa velikom vojskom; i posla tajno poslanice svima svojim saveznicima u Judeji da uhvate Jonatana i one s njime. I ne mogahu, jer javljena bi namera njihova.

60 I pohvataše (Jonatan i njegovi) od ljudi iz zemlje oko pedeset ljudi kolovođa zla, i pobiše ih.

61 I skloni se Jonatan i Simon i oni s njime u Vetvasiju, koja je u pustinji, i sagradi ruševine njene i utvrdi je.

62 I dozna to Vakhid i sabra svo mnoštvo svoje i pozva one u Judeji.

63 I došavši utabori se kod Vetvasije, i ratova protiv nje mnogo dana, i napravi opsadne sprave.

64 A Jonatan ostavi Simona brata svoga u gradu, pa iziđe u okolnu zemlju, i iziđe sa malim brojem (vojske).

65 I porazi Odomira i braću njegovu i sinove Fasironove u njihovim šatorima; i (potom) poče napadati i uzlaziti s vojskom.

66 A Simon i oni s njime iziđoše iz (opsednutog) grada i spališe opsadne sprave.

67 I udariše na Vakhida, i bi skršen od njih. I stešnjavahu ga veoma, jer namera njegova i pohod njegov bi uzaludan.

68 I razgnjevi se (Vakhid) jarošću na ljude bezakonja, koji su mu savetovali da dođe u zemlju (Judejsku), i pobi mnoge od njih, i odluči da ode u zemlju svoju.

69 I dozna to Jonatan i posla k njemu poslanike da skloni mir sa njim i da im preda zarobljenike.

70 I on prihvati, i postupi po rečima njegovim, i zakle mu se da mu neće tražiti zlo u sve dane života njegovog.

71 I predade mu zarobljenike što je zarobio ranije iz zemlje Judine, i vrativši se otide u svoju zemlju, i ne odluči se više da dođe u granice njihove.

71 I presta mač u Izrailju. I nastani se Jonatan u Mahmasu. I stade Jonatan suditi narodu, i istrebi bezbožnike iz Izrailja.

Analiza
Pretraga