1 Godine sto pedeset prve* iziđe Dimitrije (I Sotir), sin Selevka (IV Filopatora), iz Rima, i iskrca se sa malim brojem ljudi u (jedan) primorski grad i zacari se tamo.

2 I bi, kada on ulažaše u dom carstva otaca svojih, uhvatiše vojne snage Antioha (V Evpatora) i Lisija, da ih dovedu njemu.

3 A kad mu javiše stvar, on reče: "Ne pokazujte mi lica njihova."

4 I pobi ih vojska. I sede Dimitrije na presto carstva svoga.

5 I dođoše k njemu svi ljudi bezakonici i bezbožnici iz Izrailja, i predvođaše ih Alkim, koji se namerio da bude (prvo)sveštenik.

6 I optuživahu narod pred carem, govoreći: "Juda sa braćom njegovom pogubi sve prijatelje tvoje, i nas rastera iz zemlje naše.

7 Zato sada, pošalji čoveka kojemu veruješ, i otišavši neka vidi svu pogibao koju učini (Juda) nama u zemlji carevoj, i neka kazni njih i sve koji ih pomažu."

8 I izabra car Vakhida između prijatelja carevih, upravitelja oblasti s ovu stranu reke (Eufrata) i moćnoga u carstvu i vernoga caru.

9 I posla njega i Alkima bezbožnoga, kojemu odobri (prvo)sveštenstvo, i zapovedi mu da učini osvetu među sinovima Izrašьevim.

10 I otidoše i dođoše sa velikom vojskom u zemlju Judinu. I poslaše glasnike Jydi i braći njegovoj rečima miroljubivim sa lukavošću.

11 Ali oni (Makaveji) ne pridadoše pažnju rečima njihovim, jer videše da su došli sa velikom vojskom.

12 Sabra se (ipak) kod Alkima i Vakhida skup književnika (zakonoznalaca) da pravedno razmotre stvar.

13 A prvi Asideji (Hasidim - Pobožni) behu među sinovima Izrailjevim i tražahu od njih mir.

14 Jer rekoše: "Čovek sveštenik od semena Aronovog dođe s vojskom, i neće nam učiniti nepravdu."

15 I ovaj govoraše s njima reči miroljubive, i zakle im se govoreći: "Nećemo tražiti zla vama i prijateljima vašim."

16 I poverovaše mu. A on uhvati između njih šezdeset ljudi i pobi ih u jedan dan, po reči koju napisa Prorok:

17 "Tela prepodobnih ("hasidim") Tvojih i krv njihovu proliše oko Jerusalima, i ne beše ko da ih sahrani."

18 I napade strah i trepet od njih na sav narod, jer rekoše (Izrailjci): "Nema u njima istine i suda (pravde), jer pogaziše dogovor i zakletvu kojom se zakleše."

19 I otide Vakhid iz Jerysalima i ulogori se kod Vitzete, i posla te pohvataše mnoge od onih ljudi koji njemu behu dobegli, i neke od naroda, i zakla ih (i baci) u veliki bunar.

20 I predade upravi zemlje Alkimu i ostavi s njim vojsku da mu pomaže; i vrati se Vakhid caru.

21 I vođaše Alkim borbu oko prvosveštenstva.

22 I sabraše se k njemu svi koji smućivahu narod svoj, i ovladaše zemljom Judinom, i učiniše veliku ranu u Izrailju.

23 I vide Juda (Makavej) sve zlo koje učini Alkim i oni s njime među sinovima Izrailjevim više nego neznabošci.

24 I iziđe u sve predele Judeje unaokolo, i učini osvetu među ljudima koji su odbegli (neprijateljima), i biše sprečeni da hode po zemlji.

25 A kada vide Alkim da ojača Juda i oni s njime, i pozna da se ne može suprotstaviti njima, vrati se caru i optuži ih zlo.

26 I posla car Nikanora, jednoga od slavnih velikaša svojih, koji je mrzio i neprijateljevao Izrailju, i zapovedi mu da iskoreni (taj) narod.

27 I dođe Nikanor u Jerusalim sa mnogom vojskom i posla Judi i braći njegovoj (poruku) miroljubivim rečima sa prevarom, govoreći:

28 "Neka ne bude borbe između mene i vas; doći ću sa nekoliko ljudi da vidim vaša lica s mirom."

29 I dođe Judi, i pozdraviše jedan drugoga mirno. A neprijatelji behu spremni da zgrabe Judu.

30 I dojaviše tu stvar Judi da je s prevarom došao k njemu, i poboja se od njega, i ne htede više videti lice njegovo.

31 I doznade Nikanor da bi otkrivena namera njegova, i iziđe na susret Judi u ratu, blizu Hafarsalama.

32 I padoše od Nikanorovih ljudi oko pet stotina, i (ostali) pobegoše u grad Davidov (u Tvrđavu).

33 I posle tih reči (zbivanja) uziđe Nikanor na goru Sion. I iziđoše neki od sveštenika iz Svetinje (Hrama) i od starešina narodnih da ga pozdrave miroljubivo i da mu pokažu žrtvu svespaljenicu prinošenu za cara.

34 I naruga im se, i ismeja ih, i oskvrni ih, i govoraše nadmeno (6ogohulno).

35 I zakle se gnjevom, govoreći: "Ako se ne preda Juda i vojni tabor njegov u ruke moje sada, biće kad se vratim u miru, da ću zapaliti ovaj Hram." I otide sa gnjevom velikim.

36 I uđoše sveštenici i stadoše pred licem Žrtvenika i Hrama i plakahu, i rekoše:

37 "Ti si, (Gospode), izabrao Dom ovaj da se priziva Ime Tvoje u njemu, da bude Dom molitve i moljenja narodu Tvome.

38 Učini osvetu na ovome čoveku i njegovoj vojsci, i neka padnu od mača! Opomeni se huljenja njegovih i ne daj im ostanka!"

39 I iziđe Nikanor iz Jerusalima i ulogori se u Vetoronu, i srete ga (pridruži se) vojska iz Sirije.

40 A Juda se ulogori u Adasi sa tri hiljade ljudi. I pomoli se Juda i reče:

41 "Kada poslani od cara Asirskog (Senaherima) bogohuliše, iziđe Anđeo Tvoj, (Gospode), i pobi među njima sto osamdeset pet hiljada.

42 Tako satri vojsku ovu pred nama danas, i neka poznaju ostali da zlo govorite na Svetinje Tvoje; i sudi mu po zlobi njegovoj!"

43 I sukobiše se vojske u boju trinaestoga (dana) meseca Adara; i skrši se tabor Nikanorov, i pade on prvi u taboru.

44 A kad vide tabor njegov da Nikanor pade, baciše oružje svoje i pobegoše.

45 I goniše ih (Judeji) jedan dan puta od Adase dok ne dođoše u Gaziru, i trubljahu za njima trubama znamenja.

46 I iziđoše iz svih sela Judeje unaokolo i opkoliše ih; i povratiše se jedni na druge; i padoše svi od mača i ne osta od njih ni jedan.

47 I uzeše (Judeji) plen i dobit, i glavu Nikanorovu odsekoše i desnicu njegovu koju ispruži gordo, i donesoše i obesiše pred Jerusalimom.

48 I obradova se narod veoma mnogo, i praznovahu dan onaj kao dan velikog veselja.

49 I odrediše da praznuju svake godine taj dan trinaestog Adara.

50 I smiri se zemlja Judina za malo dana.

Analiza
Pretraga