1 I bi kad čuše okolni neznabošci da je sagrađen Žrtvenik i obnovljena Svetinja (Hrama) kao ranije, razljutiše se veoma;

2 I odlučiše da istrebe rod Jakovljev, one koji behu među njima. I počeše u narodu ubijati i istrebljivati.

3 I ratovaše Juda protiv sinova Isavovih u Idumeji, u (oblasti) Akravatini, jer (tamo) opkoliše Izrailjce; i porazi ih porazom velikim i sakruši ih, i uze plen njihov.

4 I opomenu se zlobe sinova Vejana, koji behu narodu (Izrailjskom) zamka i sablazan, jer ih sretahu zasedama na putevima.

5 I biše od njega opkoljeni u kulama, i napade na njih i prokle ih (uništi ih), i zapali im kule ognjem sa svima koji behu u njima.

6 I pređe dalje na sinove Amonove, i nađe ruku jaku i narod mnogi i Timoteja vođu njihovog;

7 I učini mnoge bojeve protiv njih, i biše satrveni pred licem njegovim, i porazi ih.

8 I zauze (grad) Jazir i kćeri njegove (područja njegova), i vrati se u Judeju.

9 I sakupiše se neznabošci koji su u Galadu na Izrailjce koji su u njihovim predelima, da ih istrebe, i (ovi) pobegoše u tvrđavu Datemu.

10 I poslaše pisma Judi i braći njegovoj, govoreći: "Okupili su se na nas neznabošci koji su oko nas da nas unište,

11 I spremaju se da dođu i zauzmu tvrđavu u koju smo se sklonili, i Timotej predvodi vojnu silu njihovu.

12 Zato sada, dođi i izbavi nas iz ruke njihove, jer pade mnoštvo od naših;

13 I sva braća naša koja su u zemlji Tovijinoj ubijena su, i zarobiše žene njihove i decu i imovinu, i pogubite tamo oko jednu hiljadu ljudi."

14 Još dok se poslanice čitahu, i gle dođoše drugi glasnici iz Galileje, koji razdreše haljine svoje kazujući slično prethodnim rečima, govoreći:

15 "Okupili su se na nas iz Ptolemaide i Tira i Sidona, i sva Galileja inoplemenika, da nas iskorene."

16 Kako ču Juda i narod te reči, sabra se crkva (skupština) velika da se savetuju šta da učine za braću svoju koja su u nevolji i napadnuti su od njih (od neprijatelja).

17 I reče Juda Simonu bratu svojem: "Izaberi sebi ljude i idi te izbavi braću svoju koja su u Galileji, a ja i Jonatan brat moj poći ćemo u Galaditu."

18 I ostavi Josifa sina Zaharijina i Azariju, za vođe narodu, sa ostalom vojskom u Judeji radi čuvanja (odbrane).

19 I zapovedi im govoreći: "Štitite narod ovaj i nemojte započinjati rat sa neznabošcima dok se mi ne vratimo."

20 I izdvojiše se Simonu tri hiljade ljudi da idu u Galileju, a Judi osam hiljada ljudi u Galaditu.

21 I otide Simon u Galileju i učini bojeve mnoge protiv neznabožaca, i biše satrveni neznabošci od lica njegovog;

22 I gonjaše ih do vrata Ptolemaide. I padoše iz neznabožaca oko tri hšьade ljudi, i uze plen njihov.

23 I uze (Judeje) koji behu u Galileji i u Arvatima, sa ženama i decom i svim njihovim imanjem, i dovede ih u Judeju sa velikim veseljem.

24 A Juda Makavejac i Tonatan brat njegov, pređoše Tordan i hodiše tri dana nuta u pustinji.

25 I susretoše Navutejce (Arape), a ovi ih sretoše miroljubivo, i pripovedahu im sve što se desilo braći njihovoj (Judejima) u Galaditi,

26 I da su mnogi od njih zatvoreni u Vosori i Vosoru, u Alemi, Hasfu, Makedu i Karnainu, i sve su to gradovi utvrđeni i veliki.

27 I u drugim gradovima Galadite zatvoreni su, i za sutra se spremaju (neznabošci) da napadnu tvrđave, i uzmu ih, i istrebe sve njih u jedan dan.

28 I okrete iznenada Tuda i vojska njegova put kroz pustinju za Vosoru, i zauze grad i pobi sve muško oštricom mača i uze sav plen njihov i zapali ga ognjem.

29 I otide odatle noću i dođe do tvrđave (Datema).

30 I kad bi ujutru podigoše (Judeji) oči svoje i gle narod velik, kojemu ne beše broja, noseći lestvice i sprave da zauzmu tvrđavu, i napadahu na njih.

31 I vide Juda da je borba počela, i vika iz grada uziđe do neba s trubama i jakom vikom;

32 I reče ljudima vojnicima: "Borite se danas za braću vašu!"

33 I izađe sa tri vojne trupe s leđa njima, i zatrubite trubama i povikaše u molitvi.

34 I pozna vojska Timotejeva da je to Makavejac, i pobegoše od lica njegova. I porazi ih velikom ranom, i padoše između njih onoga dana oko osam hiljada ljudi.

35 I skrenu (Juda) u Alemu i napade na nju, zauze je i pobi sve muško u njoj i uze plen njen i zapali je ognjem.

36 Odatle otide i zauze Hasfu, Maked i Vosor i ostale gradove Galadite.

37 I posle ovih reči (događaja), prikupi Timotej drugu vojsku i ulogori se naspram Rafona, na drugoj strani potoka.

38 I posla Juda da izvide vojni logor, i saopštiše mu govoreći: "Okupljeni su s njime svi neznabišci koji su oko nas, vojska je vrlo velika.

39 I Arape su najmili u pomoć sebi, i ulogorili se preko potoka gotovi da dođu u rat na tebe." I pođe Juda na susret njima.

40 I reče Timotej starešinama vojske svoje, kada se približavaše Juda i njegova vojska na potok vodeni: "Ako pređe nama prvi, ne možemo izdržati protiv njega, jer je jak i nadjačaće nas.

41 Ako li se pak uplati i ulogori preko reke, preći ćemo njemu, i nadjačaćemo ga."

42 A kad se približi Juda potoku vodenom, postavi pisare narodne na potoku i zapovedi im govoreći: "Nemojte pustiti ni jednog čoveka da razapne šator, nego neka svi kreću u borbu."

43 I pređe protiv njih prvi i sav narod za njime; i biše poraženi pred licem njegovim svi neznabošci, i baciše oružje svoje u hram (idolski) u Karnainu.

44 I zauze (Juda) taj grad, i hram zapali ognjem, sa svima koji behu u njemu. I bi poražen Karnain, i ne mogaše više suprotstaviti se pred licem Judinim.

45 I sabra Juda sav Izrailj, one u Galaditi, od maloga do velikoga, i žene njihove i decu njihovu i imovinu, skup veoma veliki, da dođu u zemlju Judinu.

46 I dođoše do Efrona, i to je grad veliki na putu (u zemlju), veoma utvrđen, i nije bilo moguće mimoići ga desno ili levo, nego (samo) kroz njega proći.

47 I zaključaše se oni iz grada i zaprečiše vrata kamenjem.

48 I posla im Juda (poruku) s rečima miroljubivim, govoreći: "Da prođemo kroz zemlju vašu odlazeći u zemlju našu, i niko vam neće naneti zla, samo ćemo peške proći." I ne htedoše otvoriti mu.

49 I naredi Juda da se objavi po vojsci da se svaki postroji na mestu u kojem je.

50 I postrojiše se borci vojske, i napadahu na grad celi dan onaj i celu noć, i predade se grad u ruke njegove.

51 I pogubi sve muško oštricom mača, i iskoreni grad i uze plen njegov, i prođe kroz grad preko pobijenih.

52 I pređoše Jordan u ravnicu veliku naspram Vetsana (Skitopolja).

53 A Juda sakupljaše one poslednje (zaostale u koloni) i utešavaše narod tokom celog puta, dok ne dođoše u zemlju Judinu.

54 I uzađoše na goru Sion u radosti i veselju, i prinesoše žrtve svespaljenice, jer ne pade niko od njih dok se ne vratiše u miru.

55 A u dane u koje beše Judai Jonatan u zemlji Galadskoj, i Simon brat njegov u Galileji naspram Ptolemaide,

56 Ču Josif sin Zaharijin i Azarija, vođa vojske, za dobre podvige (των άνδραγαθιών) i za rat, šta sve učiniše (Makaveji).

57 I rekoše: "Stecimo i mi sebi ime i pođimo da ratujemo protiv neznabožaca oko nas."

58 I narediše onima iz vojske koja beše s njima, i pođoše na Jamniju.

59 I iziđe Gorgija iz grada i ljudi njegovi na susret njima za borbu.

60 I bi poražen Josif i Azarija, i gonjeni biše do granica Judeje; i padoše u onaj dan od naroda Izrailjskog oko dve hiljade ljudi.

61 I bi veliki poraz u narodu Izrailjevom zato što ne poslušaše Judu i braću njegovu, smatrajući da će učiniti podvige (άνδραγαθήσαί).

62 Ali oni ne behu od semena onih ljudi kojima je dat spas Izrailju rukom njihovom.

63 A muž (plemeniti) Juda i braća njegova proslaviše se veoma pred svim Izrailjem i svima neznabošcima gde god se čulo za ime njihovo.

64 I okupljahu se oko njih pohvaljujući ih.

65 I iziđe Juda i braća njegova i ratovahu protiv sinova Isavovih u zemlji južnoj, i porazi Hevron i kćeri njegove (sela njegova), i sruši utvrđenja njegova i kule njegove zapali unaokolo.

66 I podiže se da ide u zemlju inoplemenika, i pohađaše Marisu.

67 U onaj dan padoše sveštenici u borbi, hoteći da učine podvige (άνδραγαθήσαί), kad iziđoše i oni u borbu bez saveta (Judinog).

68 I skrete Juda u Azot, zemlju inoplemenika (Filisteja), i poruši oltare njihove i kipove bogova njihovih spali ognjem, i zapleni plen gradova, i vrati se u zemlju Judinu.

Analiza
Pretraga