1 I uze Gorgija pet hiljada ljudi i hiljadu konjice izabrane; i otide ta vojska noću,

2 Da bi napala na vojni logor Judejaca i porazila ih iznenada; a sinovi tvrđave (Jerusalimske) behu mu vodiči.

3 I ču to Juda, i otide on i junaci da udare na vojsku carevu u Emausu,

4 Dok još behu vojne snage rasute van tabora.

5 I dođe Gorgija u logor Judin noću i ne nađe nikoga; i tražaše ih u gorama, jer kako reče: "Oni beže od nas."

6 I zajedno s jutrom pojavi se Juda u ravnici sa tri hiljade ljudi, ali štitove i mačeve ne imadoše, kao što htedoše.

7 I videše vojni tabor neznabožaca jak i s oklopima, i konjicu oko njega, i oni behu naučeni za rat.

8 I reče Juda svojim ljudima: "Ne bojte se mnoštva njihova, i napada njihova ne uplašite se!

9 Setite se kako biše spašeni oci naši u Crvenom moru, kada ih gonjaše faraon sa vojskom.

10 I sada, zavapimo k Nebu (Bogu), ne bi li nas pomilovao, i setio se Zaveta otaca naših, i skršio ovu vojsku pred licem našim danas.

11 I poznaće svi narodi da postoji Izbavitelj i Spasitelj Izrailju."

12 I podigoše inoplemenici oči svoje i videše ove (Judejce) da dolaze sa suprotne strane,

13 I iziđoše iz logora u boj. I zatrubiše vojnici Judini,

14 I sukobiše se, i poraženi biše neznabošci, i pobegoše u dolinu,

15 A zadnji svi padoše od mača. I goniše ih (Judejci) do Gazirona (Gazera) i do ravnica Idumejskih i Azota i Jamnije. I padoše od njih oko tri hiljade ljudi.

16 I povrati se Juda i vojna sila njegova od gonjenja za njima,

17 I reče narodu: "Ne lakomite se na plen, jer je rat naspram nas;

18 I Gorgija i vojna sila na gori su blizu nas. Nego stanite sada protiv neprijatelja naših i ratujte na njih, a posle ćete slobodno uzeti plen."

19 Još dok Juda završavaše, pojavi se jedan deo (vojske) izviđajući sa gore;

20 I videše da su (njihovi) poraženi i zapaljen im logor, jer dim koji se vidi svedočaše o tome;

21 I shvativši to, veoma se uplašiše; videći još i Judin vojni tabor u dolini gotov u bojnom poretku,

22 Pobegoše svi u zemlju inoplemenika (Filistejaca).

23 I povrati se Juda radi plenjenja logora; i uzeše mnogo zlata i srebra, i jakinta i porfire morske (plavog i crveog skerleta), i bogatstvo veliko.

24 I vrativši se hvaljahu i blagosiljahu Nebo (govoreći) - "Jer je dobro, jer je doveka milost Njegova!"

25 I nasta spasenje veliko Izrailju u onaj dan.

26 A koji se od inoplemenika spasoše, došavši ispričaše Lisiju sve šta se dogodilo.

27 A on čuvši to, smuti se i pade u čamotinju, jer se dogodi Izrailju ne ono što on htede, i zbilo se ne ono što mu je car zapovedio.

28 I u sledećoj godini sabra (Lisije) šezdeset hiljada izabranih ljudi i pet hiljada konjice, da zavojšti na njih.

29 I dođoše u Idumeju i ulogoriše se u Vetsuri. I susrete ih Juda sa deset hiljada ljudi.

30 I vide (Juda) silni vojni tabor, i pomoli se i reče: "Blagosloven si, Spasitelju Izrailjev, Koji si skršio nalet diva (Golijata) rukom sluge Tvoga Davida, i predao si vojni tabor inoplemenika (Filisteja) u ruke Jonatana, sina Saulovog, i nosioca oružja njegovog.

31 Tako predaj vojsku ovu u ruke naroda Tvoga Izrailja, i neka se posrame sa pešadijom i konjicom svojom.

32 Daj im strašljivost i rastoči drskost moći njihove, i neka se pokolebaju porazom svojim.

33 Obori ih mačem ljubitelja Tvojih, i neka Te hvale u pesmama svi koji znaju Ime Tvoje."

34 I sudariše se među sobom, i pade iz tabora Lisijevog oko pet hiljada ljudi, i padoše naspram njih (Judeja).

35 A Lisija, videvši nastali poraz (τροπήν - bekstvo) njegove vojske, a Judine vojske pokazanu smelost i kako su gotovi ili živeti ili umreti junački, vrati se u Antiohiju; i najmljujući strance umnožavaše vojsku smišljajući da opet pođe u Judeju.

36 A reče Juda i braća njegova: "Evo poraženi biše neprijatelji naši. Uzađimo (u Jerusalim) da očistimo Svetinje (Hrama) i obnovimo (osvetimo) ih."

37 I sakupi se sav tabor i uziđoše na goru Sion (goru Hrama).

38 I videše Svetinju opustošenu i Žrtvenik oskrnavljen i vrata (Hrama) spaljena, i u predvorjima rastinje poraslo kao u šumi ili kao u nekoj gori, i ćelije (sa ostavama) razrušene.

39 I razdreše haljine svoje, i ridahu ridanjem velikim, i posuše pepeo po glavi svojoj

40 I padoše licem na zemlju, i zatrubiše trubama znamenja, i zavapiše ka Nebu.

41 Tada naredi Juda vojnicima da napadnu na one (vojnike) u tvrđavi, dok on očisti Svetinje.

42 I izabra sveštenike neporočne, dobrovoljce Zakona.

43 I očisti Svetinje, i ukloniše kamenje oskrnavljeno na mesto nečisto.

44 I većahu za oskrnavljeni Žrtvenik svespaljenica: šta će sa njime učiniti?

45 I dođe im savet dobri da ga sruše, da im ne bude na sramotu što su ga neznabošci oskrnavili; i srušiše Žrtvenik.

46 I odložiše kamenje na goru Hrama, na mesto pogodno, dok ne dođe Prorok da da odgovor o njima.

47 I uzeše kamenje netesano, shodno Zakonu, i ozidaše Žrtvenik novi kao prethodni.

48 I izgradiše Svetinju i sve unutar Hrama i predvorja osvetiše.

49 I načiniše svete sasude, nove, i uneše svećnjak i žrtvenik kadioni i sto hlebni u Hram.

50 I kadiše na Žrtveniku i zapališe svetiljke na svećnjaku i svetljahu u Hramu.

51 I postaviše hlebove na sto i prostreše zavese. I svršiše sva dela koja činjahu.

52 I uraniše rano dvadeset petog (dana) meseca devetog - to je mesec Haselev (Kislev) - godine sto četrdeset osme*.

53 I prineše žrtvu po Zakonu na novom Žrtveniku svespaljenica koji podigoše.

54 U vreme i u dan u koji ga oskrnaviše neznabošci, u taj dan se obnovi uz pesme i gusle i harfe i kimvale.

55 I pade sav narod ničice i pokloniše se, i blagosloviše na Nebu Dobropomoćnika njihovog (τον Εύοδώσαντα - Onoga koji ih je dobro vodio putem).

56 I praznovahu obnovljenje Žrtvenika osam dana, i prineše žrtve svespaljenice s radošću, i prineše žrtve spasenja i zahvalnice.

57 I ukrasiše pročelje Hrama vencima zlatnim i štitovima, i obnoviše vrata, i ćelije (s ostavama) stavivši im vrata.

58 I nasta veoma velika radost u narodu, i izbrisana bi neznabožačka sramota.

59 I odrediše Juda i braća njegova i sva crkva (zajednica) Izrailjeva da se praznuju dani obnovljenja Žrtvenika u vreme svoje svake godine osam dana, od dvadeset petog meseca Haseleva, sa radošću i veseljem.

60 I izgradiše u vreme ono goru Sion, unaokolo zidove visoke i kule utvrđene, da ne bi došli neznabošci i pogazili (oskrnavili) ih, kao što učiniše ranije.

61 I postaviše onde posadu vojnu da čuvaju (goru Sion); i utvrdiše tako i Vetsuru da je čuvaju da narod ima tvrđavu naspram Idumeje.

Analiza
Pretraga