1 I ustade Juda zvani Makavej, sin njegov, umesto njega.

2 I pomagahu mu sva braća njegova i svi koji se pridružiše ocu njegovom; i ratovahu rat Izrailjev s radošću.

3 I raširi (Juda) slavu naroda svojega, i obuče oklop kao div i opasa se bojnim oružjem svojim, i učini ratove štiteći tabor mačem.

4 I bi sličan lavu u delima svojim, i kao lavić koji riče na lov.

5 I gonjaše bezakonike istražujući ih, i smutljivce naroda svoga spaljivaše.

6 I ustuknuše bezakonici od straha njegovog, i svi delatelji bezakonja smutiše se, i bi uspešno spasenje (naroda) rukom njegovom.

7 I ojađivaše Careve mnoge i veseljaše Jakova delima svojim; i doveka će se blagosiljati spomen njegov.

8 I prođe kroz gradove Judine, i istrebi bezbožnike iz Judeje, i odvrati gnjev (Božiji) od Izrailja.

9 I posta čuven po imenu do kraja zemlje; i sabra one koji pogibljavahu.

10 I sakupi Apolonije (upravnik Samarije) neznabošce i iz Samarije veliku vojnu silu da zavojšti na Izrailj.

11 I dozna to Juda i iziđe mu u susret, i porazi ga, i pogubi ga; i padoše mnogi (na smrt) ranjeni, a preostali pobegoše.

12 I uzeše plen njihov, i mač Apolonijev uze Juda i ratovaše njime kroz sve dane.

13 I ču to Siron, načelnik vojske Sirije, da Juda sabra skup i crkvu (zajednicu) vernih sa njime, koji kreću u rat,

14 I reče: "Steći ću sebi ime i proslaviću se u carstvu, i ratovaću na Judu i one s njime, koji nipodaštavaju reč carevu."

15 I reši se (da krene), i uziđe s njime jaka vojska bezbožnika da ga pomogne da učini osvetu među sinovima Izrailjevim.

16 I priđe do uspona Vetorona; i iziđe Juda malobrojan u susret njemu.

17 A kada (njegovi) videše vojsku gde im dolazi u susret, rekoše Judi: "Kako mi budući malobrojni možemo ratovati protiv mnoštva toliko jakog? A i iscrpljeni smo gladujući danas?"

18 I odgovori Juda: "Lako se može rukama malo ljudi skoliti mnoštvo. A nema razlike pred [Bogom] Neba da spasava s mnogima ili malobrojnima.

19 Jer nije pobeda u ratu od mnoštva vojne sile, nego je moć s Neba.

20 Oni dolaze protiv nas sa mnoštvom uvrede i bezakonja, da bi istrebili nas i žene naše i decu našu, i da nas oplene.

21 A mi ratujemo za duše naše i za Zakonske uredbe naše.

22 Zato će ih On (Gospod) skršiti pred licem našim, a vi se nemojte bojati od njih."

23 A kada prestade govoriti, jurišnu iznenada među njih; i skršen bi Siron i vojska njegova pred njim.

24 I goniše ga niz padinu Vetorona do ravnice; i pade od njih osamsto ljudi, a ostali pobegoše u zemlju Filistejsku.

25 I zavlada strah od Jude i braće njegove i trepet zahva¬ti neznabošce oko njih.

26 I dođe do cara (Antioha IV Epifana) ime njegovo. I o vojnim delima Judinim govorahu svi narodi.

27 A kada ču car Antioh te reči, razgnjevi se jarošću i posla te sabraše vojne snage sveg carstva njegovog, vojni tabor veoma jak.

28 I otvori riznicu svoju i dade platu vojsci svojoj za godinu, i zapovedi im da budu gotovi za svaku potrebu.

29 I vide da nestade novca iz riznica i dohodci zemlje sve su manji, zbog nesloge i razdora koji stvori u zemlji ukidanjem zakona koji su postojali od prvih dana.

30 I poboja se da neće imati do jednom i dvaput za troškove i darove, koje je ranije davao obilnom rukom, nadmašajući prethodne Careve.

31 I beše u nedoumici duše svoje veoma; pa odluči da ide u Persiju i uzme danak od zemalja (satrapija) i sabere novaca mnogo.

32 I ostavi Lisija, čoveka slavnoga i od roda carskoga, nad poslovima carskim od reke Eufrata do granica Egipta.

33 I da odgaja Antioha sina njegovog dok se on ne vrati.

34 I predade mu polovinu vojnih snaga i (bojne) slonove; i dade mu naredbe za sve što je hteo, i za stanovnike Judeje i Jerusalima:

35 Da pošalje protiv njih vojnu silu da skrši i uništi moć Izrailjevu i ostatak (το κατάλειμμά) Jerusalima, i da izbriše spomen njihov iz tog mesta

36 I da nastani sinove tuđince u svim granicama njihovim i kockom podeli zemlju njihovu.

37 I car uze preostalu polovinu vojnih snaga i krete iz Antiohije, iz grada carstva svoga, godine sto četrdeset sedme*, i pređe Eufrat reku i prohođaše gornje zemlje.

38 A Lisija izabra Ptolemeja sina Dorimenova, i Nikanora i Gorgiju, ljude silne između prijatelja carevih,

39 I posla sa njima četrdeset hiljada ljudi i sedam hiljada konjice da napadnu zemlju Judinu i opustoše je po reči carevoj.

40 I odoše sa vojnom silom njihovom; i dođoše i ulogoriše se blizu Emausa na zemlji ravnici.

41 I (kad) čuše trgovci te zemlje za ime njihovo, uzeše srebra i zlata vrlo mnogo i sveza (okova) i dođoše u tabor da kupe sinove Izrailjeve kao roblje (kad ih budu zarobili). I ovima (Lisijevim) pridružiše se vojna sila Sirije i zemlje inoplemenika.

42 I vide Juda i braća njegova da se zla umnožiše i da vojne sile prodiru u oblasti njihove; i doznade za reči careve kojima je zapovedio da učine narodu (njegovom) pogibao i konačno zatiranje (συντέλειαν).

43 I reče svaki bližnjemu svojemu: "Da podignemo iz poništenja narod naš i da ratujemo za narod naš i za Svetinje (svoje)."

44 I sabra se zbor (συναγωγή) da budu spremni za rat i da se mole i vapiju za milost i milosrđe (Božije).

45 I Jerusalim beše nenastanjen kao pustinja, ne beše ulazećeg i izlazećeg od dece njegove, i Svetinja (Hram) beše poražena, i sinovi tuđinaca behu u tvrđavi (Jerusalimskoj), stanu neznabožaca. I uze se veselje iz Jakova, i nesta svirale i gusala.

46 I sabraše se (Judeji) i dođoše u Masifu naspram Jerusalima, jer u Masifi beše ranije mesto molitve Izrailju.

47 I postiše se onaj dan, i odenuše se u kostret, i pepelom posuše glave svoje, i razdreše haljine svoje.

48 I otvoriše knjigu Zakona (da potraže) ono o čemu neznabošci pitaju kipove svojih idola.

49 I donesoše odežde svešteničke, i prvine plodova i desetine, i dovedoše nazoreje koji ispuniše dane (zaveta svoga).

50 I zavapiše glasom ka Nebu, govoreći: "Šta da učinimo s ovima, i gde da ih odvedemo?

51 I Svetinje Tvoje gažene su i skrnavljene, i sveštenici su Tvoji u žalosti i poniženju.

52 I evo neznabošci se sabraše protiv nas da nas istrebe. Ti znaš šta smišljaju na nas.

53 Kako možemo odoleti pred licem njihovim, ako nam Ti ne pomogneš?"

54 I zatrubiše u trube i povikaše glasom velikim.

55 I potom postavi Juda starešine narodu: hiljadunačelnike, i stonačelnike, i pedesetonačelnike, i desetonačelnike.

56 I reče onima koji građahu kuće, i onima koji se ženjahu, i koji sađahu vinograde, i strašljivima: da se, shodno Zakonu, vrate svaki svojoj kući.

57 I podiže se vojni tabor i ulogori se južno od Emausa.

58 I reče Juda: "Opašite se i budite sinovi junački, i budite spremni ujutro za boj protiv ovih neznabožaca koji su se okupili protiv nas da istrebe nas i Svetinje naše.

59 Jer bolje nam je umreti u ratu nego da gledamo zlo naroda našega i Svetinja.

60 I kako bude volja na Nebu, tako će i biti!"

Analiza
Pretraga